Vampire Wears Dresses

Vampire Wears Dresses - Part 1 - Uznemirujuci Vrisak

Mizuki P.O.V.

Cao svima! Zovem se Mizuki. Imam 18 godina, jako volim rok muziku, a pogotovo bend ''Paramore''. Emo sam, i mogu reci da se ponosim time. Imam crnu kosu, crna mi je omiljena boja, nekima to smeta i kazu kako bih mogla ponekad obuci i zutu, zelenu, i neke veselije boje, ali ja to ne zelim. x3 Ali ne mogu da zaboravim svoju najbolju drugaricu, koja mi je kao sestra, Kirai. Tako je volim, sve bih dala za nju, spremna sam i da se zrtvujem ako bi to njoj pomoglo, drago mi je sto volimo isti bend, i iste stvari. Nismo mogle da docekamo koncert naseg omiljenog benda u Los Andjelesu, na kom cemo moci konacno da idemo zajedno.
Tog jutra Moja najbolja drugarica, Kirai i ja otisle smo na dorucak u jedan restoran. Na putu do restorana bile smo veoma srecne jer ce nas omiljeni bend Paramore konacno odrzati koncert na koji cemo ici zajedno! Cudim se kako nismo promasile restoran, jer mi kada mislimo o njihovom koncertu ne vidimo nista ispred sebe. Hahaha, ali nema veze, bitno da smo stigle i da konacno jedemo picu. Naravno, dok smo jele, opet smo pricale o koncertu i razmisljale o njemu. Ali primetila sam neku cudnu devojku. Imala je ljubicastu kosu, nekako plavo-ljubicaste oci. Sto bas nije uobicajeno, niti se vidja svakog dana. Cudno me je posmatrala, trudila sam se da ne obracam paznju. Ali i kad nisam razmisljala o njoj, mislila sam da me neko gleda, sa zeljom da mi naudi. Zato sam pozurila da brzo pojedem picu, i ekla do Kirai. Ali ona se cudila, jer zna da nisam obicno takva, volim da se zabavljam i ostajem dugo sa njom da se druzimo. Ali ne, ovoga puta nisam to zelela. Zelela sam samo da sto pre odemo iz restorana, sto dalje od te devojke.

Ostalo je jos nekoliko dana do koncerta. Kako se blizio, Kirai i ja bile smo sve srecnije, dan za danom, sve vise smo se radovale. Odlucile smo da zajedno odemo u kupovinu, da se ''opremimo'' za koncert. Na putu sam opet videla tu cudnu devojku, ali ovaj put ju je primetila i Kirai. Jos uvek me je gledala. Iako je i ona bila pored mene, ova je samo u mene gledala. Mislila sa da se samo neko sali sa mnom, da je neko koga poznajem iz vidjenja, pa je odlucio da se nasali sa mnom, pa sam samo nastavila putem. Noge su malo pocele da mi drhte, ali trudila sam se da se ne tresem mnogo, da Kirai ne bi pomislila da sam luda. Stigle smo u Hottopic, naravno, prvo sto smo trazile jesu Paramore majice. Odmah sam ih ugledala, pozelela sam da kupim sve, ali naravno, nisam mogla. Kupila sam 4 majice; jedna sa njihovim logoom, druga sa slikom Hayley Williams, a treca, nekako meni najlepsa, sa slikom celog benda i logoom koji se sija. Nju sam naravno htela obuci za koncert. Takodje sam kupila i crne, pocepane farmerke, crne starke i jednu ogrlicu na kojoj je pisalo ' Hayley ' . Znam, nju najvise volim. Ima tako prelepu, crvenu kosu. Tako je vatrena, mogla bih je opisati samo ako bih ugledala njenu kosu. Govori o njenoj licnosti. Ne predaje se lako, kao vatra je, nista je ne moze poraziti i uvek ce dati sve od sebe da uspe u tome. Ima divan karakter, to sam mogla primetiti na ostalim koncertima na kojima sam bila,nazalost, bez Kirai.

Kirai P.O.V.

Ja sam kupila predivnu Paramore majicu, ali nije samo njihova slika, vec je uradjeno kao kolaz, majica na kojoj je mnogo njihovih zajednickih slika, njihovih citata, njihovog potpisa... svega! Svidele su mi se jos neke majcice poput Mizukinih, ali ova mi je bila najlepsa. Takodje sam kupila 2 ogrlice (morala sam vise od nje naravno xD) i 1 narukvicu. Kupila bih ja jos svasta, ali sve to nas je kostalo $250, tako da je i ovo bilo super. Dok smo se vracale, primetila sam ostu onu devojku koju smo videle i na putu do prodavnice. Mnogo mi je cudno izgledala, kao da zeli nekome zlo. Ali, izgled ne sudi o nama, mozda samo voli da se oblaci, tako posebno. Ali opet, pratila nas je tim zastrasujucim pogledom, od koga ce se svako najeziti. Ipak sam probala da ne gledam u nju, jer bih izgledala kao neka cudakinja. A to ne zelim da budem . Bilo je kasno, negde oko 10-11h. Zato smo pozurile da se vratimo kuci. Ali srele smo prijatelje, koje nismo videle Bog zna koliko dugo, pa smo odlucile malo da popricamo sa njima. Zovu se Ayato, Daichi,Haku i Miku. Otisli smo svi u skejt park. Pricali smo o koncertu, doduse, nas dve smo njima pricale o koncertu, jer njih Paramore ne zanima. Mi smo pricale, i pricale, a oni su se jadni dosadjivali, hahaha. Dok nas na kraju nije zaustavio neciji glas koji doziva u pomoc. Bio je tako glasan, ali se culo da je daleko. Neprestano se neko drao. Odmah smo posli u tom pravcu, doduse Miku se malo plasila. Ali na kraju krenula je zajedno sa Daichiem. Kad smo se priblizile tom mestu, odjednom, nastala je tisina. Bila je tako jeziva. Htela sam da uhvatim Mizuki za ruku i da pobegnem, ali nisam zelela da ispadnem kukavica, zato sam cuvala svoj strah u sebi. Ayato, Haku i Daichi su krenuli na to mesto da vide sta se desava. Nas 3 nismo smele dalje, toliko smo se plasile.

Njih trojica krenuli su ka tom mestu gde su culi vrisak. Posle nekih 2-3 minuta, stigli su na to mesto. Bila je neka zgrada, ili bolje reci rusevina. Nisu nista nasli, samo je Ayato primetio nesto malo krvi na jednom malo ostrijem kamenu. Taj neko se toliko drao da je nemoguce da ga toliko boli mali udarac o kamen. A opet, kako je nestao bez traga? Gde je mogao da ode? Takodje su videli i...

To je to za 1. deo, sta mislite? ^-^