A bio je ono što se samo jednom ima.Nešto posebno, moje, samo moje.
Vremenom, ta pripadnost je polako počela da nestaje, kao i njegova osećanja prema meni.Čudno je to da posle toliko vremena neko u jednom danu može postati samo uspomena...Ništa više od toga.
Ostaje mi da se sećam samo svih tih osmeha, te sreće, trenutaka provedenih zajedno, ludorija koje smo pravili..Sve je to otišlo u nepovrat.
I sada, godinu dana kasnije, uspomene i dalje ne blede, već se samo u slikama, kroz suze vraćaju i obilaze me skoro svaku noć.Podsete me na tu jednu osobu,osobu koju više neću moći da zagrlim i poljubim onako kao pre,zbog proklete daljine i ponosa.Podsete me i da me je ta osoba već sigurno zaboravila, iako nije prošlo puno vremena,da sada ima nekog novog kome poklanja svoje vreme i pažnju,a znam da ima,što sve ovo, verovatno, čini još težim.
Kažem osoba, jer njegovo ime ne želim da spominjem.To ime zvala sam previše puta,u bilo kom trenutku,srećnom ili tužnom.Ta "osoba" sa prelepim braon očima i neiskvarenom dušom i dalje mi svakoga dana ne izlazi iz glave.
"Valjda tako mora"-mislim u sebi svaki put..
YOU ARE READING
Zauvek (nestao)
Romance"Ma koliko vremena prošlo u životu, uvek postoji ta neka osoba čiji ste ostali". <3 "I onda shvatiš da je jedino šta je važno, biti nekome važan." <3
