Prvi deo

43 5 11
                                    

Vraćamo se u prošlost.
Tačnije, u 31. decembar 2013. godine.
Odgovaram na poruke za "Srećnu Novu Godinu" kada mi se na početku četa pojavljuje poruka nepoznate osobe.Otvaram.Vidim veoma dugu poruku koju sam sa mrvicu neverice počela da čitam,iako nisam znala osobu koja mi je šalje.
To je naizgled bila najlepše napisana poruka poslata pogrešnoj osobi.Iskreno, ne sećam se odgovora,ali se sećam stavljenog ❤ na kraju. Pošto nisam spavala celu noć,ostavila sam telefon kraj sebe i zaspala.
Rano ujutru probudila me je nova poruka, poruka te nepoznate osobe. To je bilo izvinjenje, a poruka koja je greškom stigla meni, trebala je da stigne tada njegovoj dugogodišnjoj devojci, ali je zbog malo više alkohola slučajno poslata meni.
Tako je, dragi moji, sve i počelo.Nastavili smo dopisivanje i razmenili telefone.Bilo je nešto tajno i još uvek neotkriveno u vezi njega.
Iskreno, čekala sam da me pozove.Ta agonija nije trajala duže dva dan.Telefon zvoni,i naravno,odmah se javljam.

"Baš si brza,hah"-rekao je duboki ali naizgled mio glas sa druge strane telefona.

Zaledila sam se,nisam imala nikakvu ideju šta bih mogla da odgovorim.

Posle dugih 5 sekundi nastavio je: "Nadam se da nisi ljuta sto ti se nisam odmah javio,nešto mi je iskrslo.Pa,ako nemaš ništa protiv, da li bi htela da izađeš sa mnom, tu ,po kraju, ako imaš vremena?.."

Zauvek (nestao)Tempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang