The Wish - PAUZIRANA!

UVOD

Devojka duge, crne kose i krupnih crnih očiju, nepomično je ležala na krevetu, boreći se sa nesanicom.
Par puta je umorno uzdahnula i izdahnula, nadajući se da će je umor savladati i bezbrižno utonuti u svet snova. Ali želja da ubrzo zaspi u svom velikom i raskošnom krevetu, tada nije bila na njenoj strani.

Iz dosade, ne znajući šta da radi sa svojom nesanicom, polako je ustala i sela na ivicu kreveta, obuvajući svoje pufnaste, roze papuče.

Ne želeći da ikoga probudi, tihim i pažljivim koracima izašla je iz svoje sobe, uputivši se ka vratima koja su se nalazila na kraju hodnika.
Polako ih je otvorila na što su ona malo zaškripala.

Brzo se okrenula i pogledala iza sebe, nije li nekoga probudila. A zatim, uverivši se da je sve u redu, tihim i jedva čujnim koracima popela se uz stepenice, koje su se nalazile iza tih vrata.

Te stepenice su vodile do veoma neurednog i prašnjavog tavana, za kojeg je smatrala svojim malim carstvom.

Sela je ispred jednog malog prizora, posmatrajući beskrajno, zimsko, zvezdano nebo.
Pogledom je šarala po njemu, pitajući se koja je njena zvezda?

I tako gledajući zvezde, pažnju su joj odvukle pahulje koje su počele padati na staklo prozora.
Sa velikom radošću, gledala je pahulje koje su se presijavale na svetlo uličnih sijalica i celu prirodu oblačile u belo.

Začuo se zastareli, viseći sat koji je otkucao tačno ponoć na što se ona iznenađeno trgnula.
Ali nije obraćala veliku pažnju na to, već je samo vratila pogled ka prozoru.

I baš tog trena, zvezdanim nebom je proletela jedna mala zvezda, koja je za sobom ostavljala blještavi sjaj.

I tada je tiho prošaputala.

Želim njega...