The Wish - PAUZIRANA!

ČETVRTO POGLAVLJE

Sadašnjost

"Želim njega." tiho je prošaputama crnokosa devojka, gledajući veliko zvezdano nebo.

"Želim ga ponovo videti." ponovo je tiho prošaputama, očajnički želeći da vidi svog Snežnog Princa.
Posmatrala je zvezdano nebo kroz mali prozor tavana sve dok je umor nije savladao i utonula u svet snova. Ali ona je volela ići tamo, jer je znala da će je tako uvek čekati njen Snežni Princ...

Jaki jutarnji, sunčevi zraci prodirali su kroz mali prozor tavana budeći crnokosu devojku, koja je bezbrižno spavala na podu starog tavana.

Uz malo napora ustala je sa poda i pospano protrljala oči.
Pogled joj je pao na staru, crvenu kutiju, koja se nalazila u gomili drugih stari stvari.
Polako ju je izvukla, pazeći da ne preturi nešto, a zatim ju je pažljivo otvorila. U njoj se nalazila jedna uvenula, crvena ruža i staro pismo.

Prstima je polako prelazila preko ruže, prisećajući se njega. Mladića sa plave kose i toplog osmeha, koji joj se uvukao pod kožu.

"Olivija!" začuo se promukao glas na što se crnokosa devojka uplašeno trgnula.

"Dolazim!" glasno je uzviknula i pažljivo odložila kutiju na najvišu policu.
Brzim i pažljivim koracima sišla je niz stare, drvene stepenice i zatvorila vrata za sobom.

"Olivija!" ponovo se začuo muški, promukao glas.

"Evo me!" glasno je uzviknula i potrčala ka kuhinji.

"Dobro jutro, dušo." pozdravila ju je visoka, crnokosa žena u ranim četrdesetima.

"Dobro jutro, mama." uzvratila joj je crnokosa devojka, poljubivši je u obraz.

"A mene nećeš pozdraviti?" upitao je visoki muškarac u kasnim četrdesetima, koji je sedeo za velikim stolom i čitao novine.

"Dobro jutro i tebi, tata." pozdravila ga je crnokosa devojka i sela za sto preko puta njega.

"Zvao si me?" upitala je.

"Da. Želeo sam da vas obavestim da večeras idemo na jednu svečanu večeru i voleo bih da budete spremne u 20h." govorio je ispijajući svoju jutarnju kafu.

"Jel moramo da idemo?" nezadovoljno je upitala crnokosa devojka.

"Da, moramo." odgovorio joj je strogim glasom.

"Dobro." promrljala je sebi u bradu i izašla iz kuhinje.

"Obavesti brata o ovome." doviknula joj je majka.

Neodgovorivši joj ništa, popela se na sprat i pokucala na vrata sobe.
Ubrzo se začulo da, nakon kojeg je ušla u sobu.
Na krevetu je zatekla svog mlađeg brata, čiji je pogled bio prikovan za ekran telefona.

"Budi spreman večeras u 20h, jer idemo na neku glupu večeru." mrzovoljno je rekla i izašla iz sobe. Na to joj je smeđokosi dečko samo klimnuo glavom, ne skidajući pogled sa telefona.

Veče je. Crnokosa devojka stajala je ispred ogledala i posmatrala svoj odraz u njemu.
Na sebi je imala crvenu haljinu, koja joj je dostizala do kolena i blago uvijenu kosu, koja joj je bila rasuta po leđima.
Stavila je bezbojni sjaj na svoje pune usne, a zatim zadovoljna svojim izgledom izašla je iz sobe.

"Predivna si." zadovoljno je govorila majka, gledajući svoju ćerku dok silazi niz stepenice.

"Hvala ti." postiđeno je odgovorila.

"Da li smo svi spremni?" upitao je otac, gledajući u svoju ženu i decu.

"Da!" svi su jednoglasno odgovorili i izašli iz kuće.

Iz crnog automobila izašla je crnokosa devojka, koja je ostala zaprepaščena prizorom ispred sebe.
Ispred nje se nalazila visoka, staklena zgrada koju je krasilo razno zelenilo.

Nakon par trenutaka posmatranja, zajedno sa svojom porodicom uputila se ka velikoj dvorani, ukrašenu raznim skupocenim stvarima.

Svi pogledi su bili uprti u nju kada se pojavila na balkon dvorane.
Samo je postiđeno spustila glavu i pridružila se masi ljudi koji su vodili poslovne razgovore.

Dosađujući se, pogledom je tražila svog mlađeg brata koji je bio za stolom punih poslastica.
Videvši ga, uputila se ka njemu ali ju je zaustavio mladi konobar koji joj je uručio mali roze papirić.

Sa nesigurnošću ga je uzela i otvorila savijen papirić.

Sijate poput najsjajnije zvezda, moja lepa Boginjo.