The Wish - PAUZIRANA!

PETO POGLAVLJE

Sijate poput najsjajnije zvezde, moja lepa Boginjo.

Devojka crne kose sa nevernicom je čitala poruku ispisanu lepim, urednim muškim rukopisom na malom, roze papiriću.

Ne verujući u ono što je pročitala, podigla je glavu i pogledom prelazila preko mase ljudi, tražeći njega. Svog Snežnog Princa.

Progutala je knednu i progurala se kroz masu ljudi, koji su vodili dosadne poslovne razgovore, usput izvinjavajući se svima koje je zakačila ili slučajno udarila rukom.
Na to bi je samo popreko pogledali, nazivajući je nespretnim derištem, a zatim bi se ponovo vratili vođenju svojih dosadnih razgovora.

No, devojka crne kose nije obraćala veliku pažnju na njih, već nastavila pogledom tražiti mladića prljavo plave kose i očiju boje vedrog neba.

Sat je polako otkucavao, minuti su tekli, a njega još uvek nije bilo. Pogledavši u sat, razočarano je odpuhnula, te spuštenim ramenima i pogledom prikovanim za pod izašla na veliku terasu, odakle se pogled pružao na prostrano uređeno dvorište.

"Gde si sada?" pomislila je devojka crne kose, gledajući u beskrajno, tamno nebo koje su krasile na hiljade zvezda.

Zatim je pogled usmerila ka velikom i punom, blještavom Mesecu, pitajući se zašto ona ovako očajnički želi da ga ponovo vidi?

"Zašto? Ja njega ni ne poznajem, pa čak mu ni ima ne znam. On meni ne bi trebao predstavljati ništa, sem običnog prolaznika. Prolaznika kojeg sam igrom slučaja srela. To se samo sudbina malo poigrala sa nama." devojka crne kose vodila je borbu sa sopstvenim mislima, žarko želeći da se ovo veče što pre završi.

Sklopila je oči i duboko izdahnula, smirujući svoje misli, a zatim ih ponovo otvorila gledajući u daljinu.
Kraičkom oka nedaleko od sebe, ugledala je mušku siluetu, ali bilo je isuviše mračno da razazna da li je ono uopšte i bila ljudska silueta.

Par puta se naprezala, skupljajići oči ali ubrzo je odustala shvativši da je sve ovo jako besmisleno.

Iznervirano je otpuhnula, vidno razočarala čitavom situacijom, te se natrag vratila u dvoranu.

Dva sata kasnije...

Po poslednji put devojka crne kose, pogledom je prešla po čitavoj dvorani s nadom da će ga ponovo ugledati, ali nije.

Spustila je glavu, skrivajući svoje razočarenje i otišla do crnog auta, koji ju je čekao.
Ušla je u auto ne okrećući se i naslonila čelo na hladno staklo prozora, posmatrajući kako auto polako počinje da se kreće.

I tada je jedna vrela suza skliznula niz njen rumen obraz shvativši da se zaljubila.

Zaljubila u stranca...