The Wish - PAUZIRANA!

TREĆE POGLAVLJE

Crnokosa devojka je samo ćutala i posmatrala ga. Posmatrala ga kako odlazi.
Htela je da ga zaustavi ali nije. Već je samo nepomično sedela na klupi i gledala ga kako odlazi.

Iako joj je već davno nestao iz vidika, nije skrenula pogled u nadi da će se vratiti. Ali nije.

Razočarano je izdahnula i ustala sa stare klupe, uputivši se kući.

Sledećeg jutra

Nakon višesatnog razmišljanja Olivija je odlučila da ponovo poseti mesto na kojem se susrela sa nepoznatim mladićem.

U kreznenom, belom kaputu izašla je napolje, kada ju je zapljusnuo hladan, novembarski vazduh.
Ne obazirući se na hladnoću brzim koracima se uputila ka kraju grada.
Nešto u njoj joj je govorilo da ubrza, na što je ona još više požurila.

Zadihana od brzog hodanja, stigla je do brdašceta na kojem su se njih dvoje susreli.

Ispred nje se nalazila prazna klupa, na što se pomalo razočarala. Ali još uvek nije gubila nadu da će ga ponovo videti.

Dok se približavala klupi, primetila je jednu crvenu kutiju na njoj.
Radoznalost ju je naterala da odmah otvori kutiju, što je i uradila.
Zaprepašćeno je ugledala papirić na njoj, jer je ona zapravo namenjena njoj.

U kutiji se nalazila koverta i jedna crvena ruža.

Otvorila je kovertu i pročitala :

Zbogom moja lepa Boginjo. Nemoj me zaboraviti i zapamti zauvek ostati takva.

Tvoj, Snežni Princ

Čitajući pismo imala je osećaj kao da je neko probada nožem u stomak. Osećala stezanje u grudima ali nije zaplakala. Već je iznova i iznova čitala pismo, još uvek ne verujući u pročitane reči.

Uzela je ružu i sklopila oči, uživajući u njenom mirisu.

Nekoliko meseci kasnije

Jedna crnokosa devojka, sedela je na jednoj klupi i zamišljeno posmatrala grad ispred sebe, dok joj je u mislima bio samo on.

Čekala ga je.

Dani su izmicali, a sa njima i nedelje, a zatim i meseci. A, njega... Njega nije bilo.

I tada je odlučila da ga neće čekati, jer njega...njega više nije bilo...