Ne zelim da idem korak blize. To mesto nosi puno uspomena. Veoma malo vremena je proslo a vec ih toliko ima. Tu je jedan deo nje umro , kad te je pokusala sacuvati. Tu je jedan deo nje ipak nastavio da zivi ali po koju cenu. Srce pocinje ludo da kuca, glava kao da mi je u oblacima. Vid pocinje da se muti. Moram da pobegnem. Moja krv je tamo prosuta ne mogu da ti oprostim to. Zivi vecno u paklu ,ne shvatam zasto si sjao u njenim ocima kad mojima dajes mrak. Nek ti uzviseni uzme zivot zauvek. Nisi je vredan , nisi bio vredan njenog placa. Nisi cuo njenu pesmu niti njen poziv. Sta je videla da sad mora sa neba da te gleda. Kisa pada, jos uvek mogu da je vidi dole kako lezi. Krv joj se mesa sa kisnicom. Nema nikog ovde na stanici tu gde si umrla sestrice , tu gde dala sve zarad necega. Jos uvek mogu da te vidim ovde na klupi kako se smejes kako me tesis kako me volis. Jos uvek mogu da te vidim kako places ovde na klupi kad se ceo svet okrenuo protiv tebe. Mislila si da je vreme da pobegnes I mene ostavis u neznanju. Nisi znala da te je moja senka pratila i da sam sve znala. Znala sam da si jadikovala u sebi zbog njega da si bila spremna sve da das samo da ne ostanes bledo secanje , samo da nadjes svoje mesto svoj znacaj. I taj dan tvoj put se zavrsio izvrsila si svoju duznost. I krenula si novim putem svetla jos uvek se penjas. Tvoje dobrote ni raj nije vredan. Veruj mi sestrice ti si oduvek bila jako secanje. Smeh je tvoj uvek bio jaci od suza. Vidim te evo te ispred mene u ogledalu. Zasto ne govoris , zasto places kao i ja zar nisi srecna tamo gore . Ne govori mi da budem srecna kad tebe nema ne gledaj me tako sa tim osmehom , molim te reci mi zasto si sve dala kako bi on ziveo I opet zaboravio.
