Uvek sam govorila sebi kako je najbolje biti sama. Nemati nikoga pored sebe i sam sebi biti dovoljan. Mislila sam da znam sta znaci biti usamljem u pravom smislu te reci. Medjutim cak i tad zapravo ja bih uvek imala nekoga, stoga nikad stvarno nisam ni znala sta znaci biti usamljen.
Ali godine su prolazile, i svi su polako nestajali. Shvatila sam da svima mojim najblizim ljudima koje poznajem, vek trajanja njihove blizine pored mene je dve godine. Ne znam zasto, niti kako ali kako su dani prolazili shvatila sam da ja sam uzrok svemu. Svi ostali cim im ja izadjem iz zivota im je mnogo bolje. A ja ostajem...Sama.
