Broken Soul

1.Ako izgubim sebe

Svet je okrutan,
pun istih ljudi.
Pun laznih prijateljsta,
pun lazne dobrote.
Pun jecaja,griže saveti,
pun bezvrednih sazaljenja.
Pogledas ljude pravo u oči,
vidiš samo pohlepu
Vidiš da su srećni
kada teško ti je.
Vidiš da nemaš nikog,
da nemaš pravog prijatelja.
Vidiš koliko ih je,
znaš da greše.
Ali ipak im veruješ,
jednostavno je tako.
Veruješ njihovim lažima,
njihovoj laznoj dobroti.
Veruješ da će se promeniti,
da je problem u tebi.
Ali onda..
Znas da nije tako.
I..i onda shvatis ,
da mozda nekad izgubis sebe!
Sta onda,
sta ce onda biti?
Zar ces sedeti skrstenih ruku,
gledajuci kako propadaš.
U ovom svetu
koji prelazi u tamu.
A tvoj zivot polako trune,
jer si slusao druge.
Jer nisi verovao u sebe
i nisi želeo da postigneš nešto.
Ono nešto
čime ćeš se ponositi.
Iako znaš da ima vremena,
da ćeš ispraviti grešku.
Slusas ljude koji kazu
da si obican balavac
koji ne zna nista o zivotu,
da jos nije doslo tvoje vreme.
Zašto žudeti za odrastanjem,
kad mozemo ostati deca?
Zašto moramo da ubijamo
svaki tračak nade u nama?
Zašto moramo da verujemo,
iako znamo da nas lažu?
Zašto da izgubimo sebe,
kad možemo postići uspeh?
Zašto?
Mnogo je pitanja,
ali odgovora nema.
Nisu upravu kada kazu
da ljudi greše.
Nemoj da ih slušaš ,
ne zele ti dobro.
Žvot je jedan,
izdvoji se iz hrpe ljudi.
Budi ono što jesi,
a ne nešto što nisi.
Prepreke su tu da bi ti pomogle,
a ne kako bi te uništile.
Zar treba odustati nakon prvog pokušaja?
Odustati od svog sna?
Ljudima nije dovoljan jedan život,
pa bi da uništavaju tuđe.
Zato budi drugačiji,
ne gubi nadu.
Jedino tako nećeš izgubiti sebe
I propasti u crnu rupu samoće.