Polako i tiho
približavam se.
Čuje se škripanje kapije
u nemom svetu.
Tako mirno i tiho,
previse tihog.
Pod nogama
pucketaju listovi.
Prilazim hladnom kamenu,
jeza me obuzima.Da li je ovo ,
pogled na buducnost?
Da li je ovo
sve sto ce ostati na nas?
Samo uspomene,
koje ce biti zakopane.
A nasa dusa ce
predstavljati ovaj kamen.
Koji se gubi u tami
i pada u zaborav.
YOU ARE READING
Broken Soul
PoetrySrećem namrštene, tužne, zle i nesrećne ljude. Često mi se pričini da su to sve samoubice kojima je neko platio da žive.