Pesme

Tišina i depresija

Zaćut želim,od svih horova na svetu 
Ne pevajte ovu pesmu od prokletoj njoj
Tišinu zahtevam u ovoj burnoj noći 
Orkestrima iz svih žila vičem "stoj!"
*
Želim mrtvačku tišinu i mrtvak 
Želim da postanem i sam,ja sam star  
Odbijam da pristanem,da budem prvak 
Ovo jebeno prokletsvo nije jebeni dar.
*
U bivstvujućem pitanju sagnut ležim 
U ljubavnom brodolomu sebe tešim 
Ne razmišljam,ne živim i trulim iznutra
Levitiram i gubim se,od nečega me je stra'.
*
Gledam u jednu već gledanu tačku
Živim izmedju paralele i metafore
Svakog časa mom duhu činis pljačku
Ti,prokleto lepi i gadno mili stvore.
*
Ali noćne more me i dalje gone
Svako sećanje o tebi je inkvizicija
Svaki duh u meni grčevito tone
U meni se gone vlada i opozicija.
*
Strah se budi i život me tako čudi
Nije ti palo na pamet:"A pa on se trudi,
da bi meni bilo bolje,njemu je život ludji,
i zašto smo odjednom,tako tudji?"
*
I živeću život na liniji,izmedju života i smrti.
Na liniji izmedju jave i ovako stvarnog sna.
Dok smo i ja i ličnost moja jebeno krhki,
i dok se u flaši života,spuštamo do dna.