Zbog dečijeg straha,duboko u srcu
Osetih da mnome bitiše pustinja
Kao sunckoret,ja se okrećem k'suncu
U vapaju za trunčicama,tudjih milostinja.
***
Pa zar pustinja,ne nastaje upravo tad
Kad milostinja,na scenu podmuklo stupa
Zar mogu ovako mlad,da sakrijem svoju glad
Da ne kažem,da je u džaku sreće moje,rupa.
***
Pustinja je u se' ,progutala toliko duša
Pa zašto ne bi i mene,ovako smelog
Pustinja je mesto,gde vlada ljubavi suša
To saznah ,dok me pesak poče gutati celog.
***
I tako u mekanoj zemlji,počiva sav razum moj
Dok sa izlaskom sunca,izlazi i moga srca duh
Danju živ,noću mrtav,to je tako morbidan spoj
I jedva čekam,da milujem svog uma,izvor suh.
***
Milovanja sati ti,gde se miloduh polako
Stropošta u peskovitu posteljinu smrti
To je ritual što mi tada pada tako lako
Jer tako dugo sam na sopstvenoj samrti.
YOU ARE READING
Pesme
PoetryNaslov zbirke kao i sama zbirka inspirisan je nedostiznim stvarima,pa tako se i pesme iz ove zbirke bave tom nedostiznoscu. Neke od nedostiznosti kojima se bavi zbirka su apsolutna jin i jang ljubavna filozofija, anarhija ili Platonova drzava, smisa...
