Moja pesma mi je izdahnula na rukama...

172 8 0
                                    

Obecavajucim koracima gazio sam
U neke nove predele, skrivene pod maglom
Zemlja je pucketala dok je priroda pokleknula predamnom.
Ptice su formirale jata a ja nisam znao
Da li se sele ili nam se vracaju
Tugaljivo sam se osvrtao, zeleo sam da znam sta to tacno ostavljam iza sebe.
Nikad nisam upoznao svoj zivot i sebe samog u potpunosti.
I to neznanje me natera da pustim suzu.
U borbi sa tim kapljicama gorcine
Marsirao sam dalje dizsjuci prasinu.
Uvideh neku siluetu u toj gustoj magli
U belom paravanu izmedju dva zivota.
Radoznalost u meni pusti korak a ja pozurih da je stignem.
Nabasah na damu u zagrljaju krpljenog asvalta, ta zena bi na samrti.
Videh da nema fizickih povreda,uzeh je u narucje i ponesoh lekaru.
Zaboravio sam kuda sam krenuo, zaboravio odakle idem.
Gledao sam u te sive oci jadne devojke koja je lezala na operacijonom stolu.
Ne nikada je nisam video do sad.
Pogledah na monitor s leve strane njene glave, videh otkucaje srca.
I nadjoh sponu tih krivudavih srcanih linija sa svojim stihovima.
Da te krivudave linije su jedini pravi stihovi ovde u ovom praznom coveku.
Sive oci se pocese sklapati, imale su dovoljno snage samo da mi namignu poslednji put.
Krivudava linija izgubi svoj ritam i rimu.
Ja uzrujano uleteh u operacijonu salu i klekoh nad devojkom, moleci Boga da je vrati.
Osecao sam kao da umire deo mene.
Ruke su mi bile krvave, devojka je krenula da se topi kao i sve oko mene.
Jos jednom pogledah u te sive oci koje ovog puta nisu imale cilj.
Ogledah se u njima, videh svoje lice, videh sebe bez trunke poetskog duha, videh svoju dragu kako sam je izgubio i time krvolocno ubio poetu koji je po nekim stihom terao srcanu liniju da ostane krivudava.
Moje linije vise nema.Moja pesma mi je izdahnula na rukama.

PesmeWhere stories live. Discover now