Pesme

Presek poezije

             Ako ste mislili da će predgovor da bude jedini pisan u prozi,u ovoj zbirci,prevarili ste se čim čitate ovo.Otkriti najdublje strahove je sve samo nije dodatni motiv za pisanje poezije.Zato sada tako prazan,ustvari ispunjen ništavilom pišem samo da bih preživeo statični period mog poetskog života.Očajan i ispražnjen pokušavao da nastavim svoj bedni život nekim sklepanim stihom ali jednostavno nije išlo,ubio sam se kolutovima od dima koje sam proizvodio onako dečački u punom zanosu,prolazio sam i putovao kroz njih dok se vraćajući kući nisam vraćao u stvarnost.Vraćao sam se u onaj truli,monoton život kome samo odredjena doza alkohola može dati neki neočekujuć ritam,koji može da mi skrene pažnju sa monstuoznih gluparija i kretenizma u kojima se nalazim.
            Zatočen u četri zida ali ne onako zverski kako ljudi zatvaraju životinje,zatvoren svojom voljom,jer u ovakvim časovima samo se mogu učauriti i gledati u belinu tih zidova,gubiti se u njhovom smrtonosno beloj boji i prizivati Boga na neki novi megdan,jer isti taj Bog nije okušavao svoju snagu jos od velikog Niče-a.Dok pizdim zbog svake reči koju uputim bilo kome,a da nisam to ja sam,setih se nečeg originalnog,presek poezije,proza u zbirci pesama,i eto upravo to stoji predamnom.
           Šupljine sopstvene duše(kao da sam je produbljivao i kopao pijucima),gubio sam se u njoj,nisam znao gde se nalazim i kako da preživim.I tada šetajući najtamnijim ulicama sam otkrio svoje najdublje strahove.Kada otkrijete svoje najdublje strahove sumnjam da imate bilo kakvu želju za životom a kamoli za pisanjem usrane poezije.Usrano pisanje sa znanjem da ste sranje pesnik i da je svaka ta pesma više ruglo i uništavač svakog prekrasnog trenutka sa Muzom koji ste imali.Ah ta Muza,uvek pomislim kakav sam ja srećnik,što imam takvu Muzu iz koje mogu da cedim pa makar i takve usrane stihove.
           Jedino što mogu da kažem za sebe,u svakoj pesmi sam ja dete koje se igra u pesku i koje ima veoma loše pamćenje.Dete koje ima problem da zapamti sve srećne i lepe trenutke.Zato pišem da stihovi zapamte.Da budu moj sopstveni produkt koji će biti tu da sačuvaju prošlost i vode ih do večnosti,poput psa vodiča za slepce.I u tom detetu sam osetio promenu,promenu koja je probudila te najveće strahove,strah i trepet za moju liriku.Osećaj odbačenosti i neimanja doma je stvarno stvar koja se može porediti sa bitisanjem u devetom krugu pakla.Ali osećaj kada ti novi dom postaje apsolutna tama i trenutak kada od carstva samoće bežis u onu sopstvenu najveću samoću,to su trenunci gde se "pesnici" poput mene moraju stvarno zabrinuti.
                Šetao sam mrklim mrakom i proveravao akustiku svoje unutrašnjosti.Slusao pesmu crnih gavrana i koračao u nepoznato.I to me je nosilo i obuzimalo.U čast ove mrtve ispraznjenosti koja mnome vlada,sledeća stranica zbirke će biti potpuno prazna.