Izgubljena ljubav

14. poglavlje

*Maria's POV*

Napokon smo se Sean i ja odlučili da odemo na spoj.Veselila sam se ovome cijeli tjedan.Nakon cjelodnevnog biranja odjeće našla sam se sa Seanom u gradskom parku.Bilo je kasno proljeće koje je već polako nagovještavalo da ljeto dolazi.Sunce je polako počelo zalaziti jer je bilo predvečer.Sean me je čekao na klupi ispod procvjetalog bagrema.Na sebi je imao tamnu košulju i tamne traperice.Nasmijao se kada me ugledao da mu prilazim.Iako sam već dosta vremena provela s njim,svakim korakom prema njemu bila sam sve nervoznija.

,,Nadam se da me nisi dugo čekao.''rekla sam mu kada sam došla do njega.
,,Ma ne i ja sam tek stigao.''rekao je.Ustao je i zagrlio me.Tako se savršeno grlio da sam poželjela da zauvijek ostanemo zagrljeni.

,,Nadam se da će ti se svidjeti restoran koji sam izabrao.''Sean je rekao dok smo prolazili uskim,gradskim ulicama.Nisam očekivala da će me na prvom spoju odvesti u restoran.

Nakon par minuta hodanja stigli smo do malog restorana koji je imao pogled na more.Ušli smo i zauzeli stol na balkonu.Lagani povjetarac je puhao i sa sobom donosio miris mora.
,,Onda jel ti se sviđa?''Sean me upitao.
,,Odličan je.''rekla sam i nasmijala se.
,,Znaš da si lijepa dok se smiješ?''upitao me.

,,Hvala ti.''rekla sam i spustilapogled.Nisam navikla dobivati komplimente i postalo mi je malo neugodno.

,,Ja samo kažem istinu.''
Ubrzo nam je konobar donio jelo.Mrak je polako padao i pogled s balkona je bio sve ljepši i ljepši.Iako sam mislila da ja i Sean nećemo imati puno tema za razgovor,pričali smo cijelo vrijeme.

,,Hoćemo li malo prošetati?''predložila sam nakon što smo završili s jelom.
,,Može.''rekao je.Spustili smo na rivu. Došli smo do šetnice na kojoj smo toliko puta sjedili na klupi i čekali Jeremyja i Amandu.Sjeli smo na ''našu''klupu na kojoj smo uvijek sjedili.
,,Znaš da sam se ja tebe malo bojala kad sam te tek upoznala.''rekla sam Seanu.
,,Zašto?''upitao me začuđeno.
,,Pa nekako si uvijek bio smrknut i neveseo.''
,,A to.Stvarno nisam znao da izgledam tako strašno.''rekao je i lagano se nasmijao.Opet mi se učinio malo tužan i sad sam ja kriva za to.
,,Nisi strašan! Savršen si.''rekla sam mu.Napokon.Odlučila sam da ću večeras biti iskrena i reći mu sve što osjećam prema njemu.
,,Daleko sam ja od savršenog.''rekao je i spustio pogled.

,,Ti si najbliže savršenom što se može biti.Imaš savršene oči,osmijeh..sve.''rekla sam.Podigao je pogled.Nije ništa rekao.Približio mi se i polako me poljubio.Leptirići i sve ostale životinje u mom trbuhu su se probudile,a dlanovi su mi se počeli znojiti od nervoze i uzbuđenja.Taj poljubac je bio ono što sam čekala cijelo ovo vrijeme i napokon je došao.