"Ok." - rekla je Jennifer. - "Pa danas idemo da malo istražujemo po gradu."
Spremile smo se i izašle van sa Johanom. Vozili smo se sve dok ne naiđemo na neku kuću. U kućama su bili sve penzioneri, ponegdje i mladi ali po njihovom izgledu su bili kao da čekaju dan kada će i oni doći na red i vidjelo se da im se više nije živjelo.
"Ko uđe u ovaj grad nikada se ne vraća."-rekao je jedan momak kada smo došli da ga ispitamo. Gde god da sam bila samo sam razmišljala šta to stvarno znači. Ostali su govorili - "U ovom gradu živi Smrt, niko ne živi duže od 6 godina." znam da smo svi odmah pomislili 'Pa šta dovoljno' ali ne. Zamislite da je tu neko od rođenja.
Ali idemo dalje.
Nastavili smo pretraživati po kućama i nekoliko njih je bilo prazno. Ali jezive stvari su bile svuda naokolo. Prva i najjezivija kuća bila je puna lutaka koje su bile prekrivene krvlju. Kuća je bila mračna i krvava.
Mene iskreno to nije toliko plašilo. Zbog toga se Jennifer onesvijestila.
John je pridržao a ja sam nastavila istraživati.
Došla sam do jedne sobe. Ta soba je bila svijetla i mnogo drugačija od ostalih djelova kuće. Bila je uređena kao za neku djevojčicu. Počela sam tražiti po policama. Bila je jedna lutka...
Nije dugačak dio ali će uskoro biti zanimljivije. Hvala vam što čitate moju priču i nadam se da će vam se sviđati ostatak priče. Ostavite voite i comm. Ly!
