... Gledala sam u lutku. Ušao je i John, Jennifer nije htjela. Okrenula sam se ka Johnu i vidjela djevojčicu kako mi maše. Okrenula sam Johna ali djevojčica je nestala.
Otišli smo u hotel i opet sam razmišljala o djevojčici. Bila je blijeda. Na kratko vrjijeme sam pomislila da je duh ali duhovi ne postoje.
Došlo je jutro. Jennifer me budi ali su mi kapci previše teški da bi se digli.
-Hillary budi se. Moramo da istražujemo!
Vidjela sam Jennifer a iza nje djevojčicu koju sam vidjela juče. (skiknula sam)
-Jennifer! Okreni se! Vidi je!
Jennifer se okrenula ali je opet nestala.
-Hillary. Jesi li od nešto sinoć udarila glavom. Zašto se toliko dereš? O kome ti pričaš?
-Djevojčica... Djevojčica je stajala iza tebe. Kada si se okrenula nestala je.
-Da udarila si glavom. Samo si umislila. Hajde. Idemo.
-Ok.
Svašta ludo se desilo od kad sam došla u ovaj grad. Mora da sam umislila. Možda ludim.
Otišli smo na recepciju i pitali smo da li ovdje ima nekih zgrada, palata ili nešto. Rekao je da ima i dao nam je mapu grada.
-U ovom gradu postoji jedna dvorana i nebiste smjeli ići tamo. Previše je opasno.
-Molim vas, od kad smo došli u ovaj grad naši mozgovi su poremećeni. Dosta mi je svega ovoga. Nemogu da slušam sve te ljude da govore jedno te isto. Vi ste ludi. - rekla sam.
-Ok. Ako mislite da ćete preživjeti samo vi idite ali ako se nebudete vratili, nemojte misliti da vas nisam upozorio...
Išli smo gradom. Našli smo zgrade ali nikoga nije bilo unutra. Samo su se čuli čudni zvuci. John je rekao da je čuo ženu kako pjeva
-Kao da me je privlačila. Zavodila.
-Ali Johne i mi smo bili s tobom. Nikoga nismo čuli. - rekla je Jennifer.
-Da. Jennifer je upravu Johne. Bila je loša ideja što smo došli ovdje. Možda je recepcionar bio upravu......
Novi dio posle dugo vremena. Nadam se da vam se sviđa. Ly!
