U senci platana

Glava III - U senci platana

,,Ana !!! Anastazija !!! Zaboga , dete , silazi sa tog drveta , vrat ces slomiti !"

,,Sto , majko?! Zasto da sidjem ? Ovde sam blize pticama i nebu ! Znas li koliko je ovde lepo ? Molim te , nemoj me terati da sidjem !"

,,Tako mi ovoga krsta , ako odmah ne sidjes , otici cu kod grofa i moliti ga da posece taj platan, pa da vidim na sta ces se onda verati ! Silazi !"

Musava devojcica kudrave crne zamrsene kose , tankih nogu i rumenih obraza, nevoljno ali brzo i vesto spustila se sa visoke krosnje raskosnog platana. Dureci se , prekrstila je ruke cvrsto uz grudi, prisla majci prkosno je gledajuci u oci i rekla:

,,Grof nikada ne bi posekao platan ! A tebi ne bi bilo zao jadnog drveta , majcice ?Znas li koliko je njemu potrebno da naraste ovoliko ? Kada bismo ti , tata i ja zbrojali nase zivote ne bi bilo dovoljno. Jesi li to znala , majko?"

Lujza je pogledala svoju zajapurenu jedinicu s ljubavlju, pokusavajuci da sakrije osmeh. Mala pametnica ce uskoro izrasti u pravu lepoticu. Zebnja joj je ispunila dusu jednako kao i radost.Zaustila je da odgovori nabusitom detetu , ali se u tom casu zacuo glas koji je dozivao Anu. 

,,Gde si se sakrila ,Ana, svuda sam te trazio?Mislio sam da si kod konja. Zar se nismo dogovorili da cemo danas jahati? " Uvredjeno je pitao devojcicu plavokosi decak , tek koju godinu stariji od nje , glumeci ozbiljnost. 

,,Da si samo malo pametniji , gos'n Fister, ko' sto nisi , znao bi gde da me nadjes !" , podrugljivo odgoviri malena.

,,Anastazija ! Zar se tako razgovara sa gospodinom Dimitrijem ? Jesam li te tako ucila ?" , zgranuto upila Lujza. 

,,Oprosti , majko" , pomirljivo ce devojcica ,pogledavajuci  Dimitrija ispod nestasnih uvojaka i nestasno isturajuci ruzicasti jezik u uglu usana.

Dimitrije nije mogao da se ne nasmeje Aninom  nestasluku , pa se u dva koraka nasao pokraj nje i cupnuo je za uvojak iznad uha. 

,,Jao ! Barabo! " , uzviknula je Ana pa potrcala koliko je noge nose , a decka je kao vihor pojurio za njom.

Lujza je ostala da gleda za njima , nemocno odmahivala glavom i zabrinuto stezala kuhinjsku krpu u rukama. Tamne oci su joj se naglo zamutile, pa je presla rukom preko lica kao da tera muve. Kada joj se pogled razbistrio, razaznala je krupnu , stasitu figuru svoga muza , kovaca Djuke Ilica , kako hita ka njoj iz pravca ergele , pa joj se licem razlio nezni osmeh, u kojem je bilo tihe ravnicarske  sete i pokajanja , ali iznad svega ljubavi. Posla je muzu u susret i snazno ga zagrlila . Djuka se grleno nasmejao pa nezno odvojio vitko zenino telo od svoga zagledajuci joj se u oci. 

,,Sta te je spopalo , devojko?" nezno je upitao , sklanjajuci joj sa cela uvojak koji je pobegao iz marame.

,,Nista , Djuka moj , lakse mi je kad te vidim... Ono nase dete ce me zivu sahraniti. Umrecu od brige . Vere se citav dan po tom prokletom drvetu i jurca sa gos'n Dimitrijem po imanju ko mahnita.

Djuka Ilic se naglas nasmejao , pa cvrsto privio Lujzu uz sebe , teseci je:

,,Ako,Lujza , ako...Kad ce, ako ne sad ? Pa ti ko da se ne secas kad si dete bile. Zar nisi i ti jurcala po sokacima pa jos i tresnje krala? Zar mi nisi to pricala?" , odgovori joj muz , blago je zadirkujuci. 

Lujza se blago zarumenela , lepo lice joj je zasijalo, pa je odmahnula krpom tik do Djukinog nosa i nabusito odgovorila :

,,Ih , i ja sam nasla crkvu u kojoj cu da se molim !"

Odmarsirala je ljutitim korakom u pravcu njihovog doma, dok je smeh njenog muza odzvanjao po grofovskom  imanju.Cim je presla prag, zatvorila je vrata i naslonila svoja umorna, tanka ledja uz njih, istovremeno upiruci pogled u tavanicu. Iz tamnih ociju su joj granule suze , kao letnja gospojinska kisa. I da je neko pitao , niko ziv  ne bi znao da odgovori zasto je Lujza plakala.