Ledeni Plamen

Poglavlje 2

Nova skola. Novo zivot. Nova Nada.
"Sve ce se promeniti"., pomisljam u sebi,"Upoznacu nove prijatelje i konacno imam sanse da postanem normalna tinejdzerka!"
Stojim ispred skole i gledam kako ucenici sede na klupama u skolskom dvoristu i medjusobno razgovaraju. Na njihovim licima vidim iskrene osmehe.
"Pocinje nova skolska godina!", opet pricam u sebi,"Kako ne bi bili srecnji. Opet su videli svoje skolske prijatelje".
Sto bas I ne mogu da kazem za mene. Nikada nisam imala priliku da idem u skolu. Uvek su mi roditelji placali privatne casove... Tacnije sve do kraja sedmog razreda, kada je moja majka dobila otkaz i vise nisu imali para da mi placaju casove.
Ali sada stojim ispred osnovne skole I za koji minut cu saznati u koje odeljenje sam ubacena i ostvarice mi se zelja za koju sam se toliko dugo borila.
Jos uvek stojim tako zamisljena, kad se odjednom neki decko smedje kose sa streberskim naocarima spotakne samnom i obori me na zemlju.
"Au!"kazem uz osecaj bola na levom kuku
"Izvini! Moja greska! Nisam gledao kuda idem!" rekao je
"Ma nema veze". kazem uz primetan osmeh.
"Da ti pomognem da ustanes!" ustaje i pruza mi ruku
"Neka, mogu i sama!" govorim
Ali on ipak jos uvek drzi ruku ispred mene i nada se da cu mu dopustiti da mi pomogne. Ali necu.
" Nesmem da me pipne".,govorim u sebi sa trunkom panike.
Ali prekasno. Vec je krenuo da me hvata za desnu ruku! Kada me je podigao rekao je:"Au! Sto si tako hladna?"
"Samo..." nikako nisam mogla da smislim neki ubeljiv odgovor," Losa mi je cirkulacija".
"Losa cirkulacija? Na 20 stepeni?" upitno me je gledao
"Da..." jedva cujno sam to rekla,"Uvek su mi hladne ruke...ali mi je toplo!"
"Kako ti kazes! Moje ime je Majk!" rekao je smeseci se.
"Ja sam Rai". govorim
I u tom trenutku cujem skolsko zvono.
"Konacno!", ponisljam u sebi.
"Vidimo se kasnije!" govori Majk
Ulazim u skolu i odlazim do obavestajne table. Moje ime je ispod odeljenja 8/2.Odlazim do njihove ucionice. Na ulazu u nju vidim Majka...
"Ne mogu da verujem!" pomisljam u sebi.
On me je vec video i poceo da mi mase. U roku od sekunde se nacrtao ispred mene.
"Ti mi ne rece da si nova". rekao je uz smeh
"Pa nisi me ni pitao". odgovorila sam,takodje uz osmeh.
"Dodji! Ako oces mozes samnom da sedis!" bilo je radosti u njegovom glasu.
"Samo mi je to trebalo!" rekla sam u sebi.
Ali sa druge strane, nikoga drugog ne poznajem. Ovo bi bila odlicna prilika da se sprijateljim sa nekim.
"Naravno!" odgovorila sam i u tom trenutku videla osmeh na njegovom licu.
Usli smo u ucionicu minut pre zvona...