Ledeni Plamen

Poglavlje 10 - Matematika

Probudila sam se uz glasan zvuk alarma. Noc je lepo prosla. Nisam imala kosmare,kao obicno. Uglavnom oni govore o mojoj hladnoj polovini. Ali ne i nocas! Po prvi put sam bila visela i nasmejana u pola sedam ujutru. Obukla sam se i spakovala knjige. Nakon sredjivanja kreveta,sam otisla u kuhinju. Mama i tata su sedeli za stolom i doruckovali.
"Jutro!"veselo sam izgovorila
"Jutro i tebi!"rekao je tata prijatnim glasom.
Otvorila sam frizider i uzela pastetu. Namazala sam je na parce hleba i sela za sto. Tata je jeo pahuljice,a mama kuvana jaja.
"Vozicu te u skolu danas".rekao je tata
"Zar tebi kancelarija nije u drugom smeru?"pitam
"Jeste,ali danas imam neka posla u sefovoj kancelariji,a na putu do tamo prolazim pored tvoje skole."smireno govori.
Vise nisam ljuta na njega. Naravno,jos uvek mu nisam sve oprostila,ali to je zanemarljiv deo.
"OK!"smireno odgovaram
"Bolje pozurite! Osim ako zelite da kasnite!"rekla je mama sa primetnim osmehom na licu.
Za koji minut smo zavrsili sa doruckom i seli u kola. Tata je upalio motor i krenuli smo. Koju sekundu smo sedeli u tisini. Razmisljala sam o jucerasnjim dogadjajima. Zasto su obojica onoliko tajnoviti i sta to kriju? Kako je Majk,za ime boga,uspeo da razbije kamenu santu? I zasto ga Alvis zove ubicom?
"Tata,mogu li da ti postavim pitanje?"pitam
"Naravno duso! Samo izvoli!"rekao je prijatnim glasom.
Znam da ce ga moje pitanje iznervirati,ali moram da saznam odgovor.
"Kada ste planirali da mi kazete da ste cuvari vodenog i vatrenog,a ja ledenog elementa?"malo besno pitam"Zasto mi niste rekli da nisam jedina?"
Kada je cuo pitanje,namrstio se. Nije progovarao. Nastavio je da vozi i skroz ignorisao pitanje. Nije me cak ni pogledao.
"Cekam odgovor!"ironicno govorim.
"Majk ti je to rekao,jel da?"pita
"Jeste,a sad mi odgovori na pitanje!"postala sam besna.
"Kuci cemo pricati o tome!"brzo je rekao
"Zasto mi sad ne kazes?"pitam
"Zato sto za koji minut stizemo do skole i nemam vremena da ti sve ispricam".smireno je rekao
"Dobro".ljutito sam rekla
Za koji minut smo stigli do skole. Stao je ispred kapije.
"Vidimo se kasnije!"srecno je rekao
"Vidimo se!"rekla sam.
Usla sam u skolsko dvoriste. Na prvom zidicu sam videla Majka kako sedi i razgovara sa nekim decakom. Kada me je video ustao je i dotrcao do mene.
"Jutro!"veselo je rekao
"Jutro i tebi!"rekla sam"Ko je onaj decak sa kim si pricao?"
"To je Dzasper. Ide s nama u odeljenje".rekao je
Zvono se oglasilo i usla sam u skolu. Rulja dece je trcala pored mene i Majka. Gurali su se i saplitali,a mene je Majk povukao nazad.
"Ne bi bilo dobro da te dodirnu".rekao je
"Znam,ne brini!"veselo sam rekla"Koji nam je prvi cas?"
"Mislim da je ponovo matematika".odgovara
Bas sjajno. Posle cele jucerasnje zbrke,potpuno sam zaboravila na nastavnika matematike. Jos uvek mi nije jasna ona Majkova recenica-"Nasli smo je!". Sta mu je to znacilo? Sigurno se odnosilo na mene. Nisam ni sigurna sta da mislim o tome. Sve sto znam je da treba da budem na oprezu. Kad se rulja klinaca rascistila,otisli smo do kabineta za matematiku. Bacila sam ranac isped kabineta,jer je bio zakljucan.
"Hej Rei!"to je bila Samanta. Stajala je iza mene,nasmejana i vesela.
"Hej!"veselo sam rekla
"Ono juce na fizickom je bilo urnebesno! Gora si cak i od mene u odbojci!"veselo je rekla
"Znam! Zato sam i zahtevaka da ne igram,ali je neko dosao i rekao:Moras da igras!"pokusavala sam da joj imitiram glas.
Samo se nasmejala i rekla:"Nisam znala da si toliko ocajna".
Kada se ponovo oglasilo zvono,nastavnik je otkljucao kabinet i usli smo unutra. Sela sam sa Majkom u poslednju klupu i izvadila zbirku i svesku. Tek sad mi je jasno zasto sedimo ovde. Ako bi se Majku nekad desilo da izgubi kontrolu,niko ne bi primetio. Zato je i rekao da mrzi svetlost. Verovatno mu je tesko da se kontrolise.
"Kako se nastavnik uopste zove?"pitam
"Zove se Ricard,ali ga bolje zovi g. Sten".odgovara
"Danas pocinjemo da ucimo pitagorinu teoremu!"rekao je Ricard
Poceo je da nam objasnjava njena pravila i da nam crta sliku kako bi smo lakse skapirali. Nije me mnogo zanimalo njegovo predavanje. Vise sam mislila o jucerasnjem razgovoru izmedju njega i Majka. Da li da pitam Majka za objasnjenje? Cisto sumnjam da ce mi reci istinu. Ali kako onda da saznam istinu?
"Majk,o cemu si juce razgovarao sa Ricardom posle casa?"moram da pokusam
Stegnuo je vilicu i namrstio se. Sake je stegnuo u pesnice. Izgleda da sam ga pogodila u zivac. Pogledao je u Ricarda i zazmurio. Kada je otvorio oci,bile su krvavo crvene. Nastavnik nas je pogledao i namrstio se. Sta ako je video Majkove oci?
"Rei,izadji na tablu da uradis zadatak!"samo je to rekao
Ustala sam i otisla do table. Sva sreca da sam vec znala pitagorinu teoremu. Vec sam je ucila prosle godine. Privatna nastavnica me je ucila vise stvari i to se isplatilo. Uzela sam marker i za koji minut uradila zadatak. Pruzila sam marker nastavniku. Kada ga je uzimao,dodirnuo me je. Otvorio je svoju svesku i upisao mi plus. Stavio je ruku na slapoocine i samim time istatak odeljenja mu nije videlo oci. Pogledao me je,a oci su mu bile krvavo crvene! Nije valjda i on? Vatreni cuvar? Samo mi je jedna rec prosla kroz glavu-nevolja! Brzo sam se vratila na mesto. Nepomicno sam sedela i gledala u jednu tacku nekoliko minuta. On je vatreni cuvar? Nine moguce?! Sta da radim? Pogledala sam Majka. Mirno je sedeo i prepisivao zadatke sa table. Opustio se. Oci su mu bile braon boje.
"Nisi mi odgovorio na pitanje". sapnula sam mu.
Mozda i nije bas najbolje vreme za to,ali moram da saznam. Pogledao me je i rekao:"Nije bitno".
"Zasto sve krijes od mene? Sta god da te pitam,odgovor bude "nije bitno". Reci mi o cemu ste razgovarali".postala sam ljuta. Razbesneo me je. Izvuci cu odgovore iz njega!
"Zasto te to zanima?"pita
"Pa mozda zato sto mi je Ricard malopre pokazao crvene oci". ljutito govorim"I zato sto sam cula da si mu juce rekao- nasli smo je".
Pobledeo je. Izgleda da ovo nije ocekivao. Nepomicno je sedeo. Nije odgovarao na moje pitanje,samo je cutao. A cutanje je znak odobravanja! Upravu sam! Nesto krije. Zvono se oglasilo. Spakovala sam sveske i zbirku i prebacila ranac na desno rame. Sporo sam koracala prema izlazu. Majk je stajao pored Ricarda. Cekao je da izadjem iz ucionice. Izasla sam i naslonila se na zid. Skoncentrisala sam se da bih cula razgovor. Ponovo sam cula samo poslednju recenicu.
"Posle casova! Cekacu je na glavnoj kapiji". bio je to Ricardov glas.
Odmakla sam se od zida i krenula ka kabinetu za geografiju. Ponovo nevolja. Ako me budu napali,necu imati sanse da se ziva izvucem. Ko zna kakve namere imaju? Mozda i nisu lose? Majk me je sustigao. Nisam ga pogledala.
"Imas li minut?"pitao je"Moran nesto da ti ispricam!"

Evo ga novi nastavak. Nadam se da vam se svidja. Izvinite ako je dosadno. Vote/com puno mi znaci.