Ledeni Plamen

Poglavlje 7 - Vatra

Pocela sam da se tresem. Ne znam sta da ocekujem. Postalo mi je hladno. Plasim se! Pokusavam da ga ne gledam. Skrecem pogled i drhtim. Hiljadu pitanja mi je prolazilo kroz glavu! Sta ce da mi kaze? Zasto ima crvene oci? Zasto je vreo? Ko je on? Skupila sam snagu da ga ponovo pogledam. Oci su mu tamno-crvene boje,a zenice mu se jedva vide. Skinuo je naocare i bacio ih na pod. Iskocile su mu vene na rukama. Ali nisu bile plave, vec crvene! Kosa mu se skroz nakostresila. Prepala sam se. Napravila sam par koraka unazad. Krv mi se sledila. Poceo je da mi se priblizava.
"Ne prilazi!"viknula sam.
Naravno,nije me poslusao. Dosao je do mene i ponovo me dodirnuo vrelim rukama. Ruke su mu bile kao ziva vatra. Odjednom sam osetila bol za mestima gde me je uhvatio. Koza iznad laktova je pocela da me pece. Pocela sam da vristim. Opekao me je. Imala sam osecaj kao da gorim.
"Prestani!"vikala sam"Molim te prestani!"
Jos uvek me nije pustao. Mesta na kojima je drzao dlanove su pocela da se dime. Osecala sam vatru. Mnogo me boli. Gorim! Ponovo sam pocela da vristim. Ne mogu vise da ga trpim. Pokusavam da istrgnem ruke iz njegovog stiska,ali bez uspeha. Polako postajem sve slabija.
"Pusti me!"ocajnim glasom govorim"Prestani!"
Proslo je jos nekoliko paklenih sekundi i onda me je pustio. Na mestima gde me je drzao se nalaze zive rane. Opekotine. Iako me je pustio,bol ne prestaje. Barem se ne pogorsava. Mnogo me peku,a i bole. Stavljam svoje ledene ruke na njih i pocinjem da ih hladim. Naravno jos uvek osecam netrpeljiv bol. Odmaknuo se par koraka. Osetila sam blago olaksanje,ali se jos uvek tresem i plasim.
"Sta si ti?!"jedva sam izgovorila zbog bola koji nikako da prestane.
Stoji zamisljeno nekoliko sekundi i skrece pogled. Rane me jos uvek peku. Sedam na krevet jer nemam vise snage da stojim.
"Sta si ti?!"ponovo pitam,ali ovog puta besnim glasom.
Skrece pogled ka meni.
"Zar jos uvek nisi shvatila?"pita me sa nevericom.
"To nije odgovor!"pocinjem da vicem na njega. Jos uvek sam besna,a on to samo pogorsava!
"Mislim da nisi u poziciji da se deres na mene".smireno izgovara. Prilazi mi i saku prisljanja na moje desno koleno. Ponovo su mu ruke vrele i ponovo pocinje da mi spaljuje deo tela. Pocinjem da vristim od bola. Sklanjam saku sa leve ruke i krecem da ga odgurnem,ali me on zaustavlja drugom rukom i sa njom mi hvata ruku ispod sake i pocinje da je "spaljuje". Ponovo osecam onaj bol i imam osecaj da cu eksplodirati od toplote.
Pusta mi ruke posle par sekundi i kaze:"To cete nauciti da se ne deres na mene".
On je jos uvek opusten i hladnokrvan,a ja se savijam od bolova na rukama i kolenu. Polako pocinju da mi trnu. Za samo nekoliko sekundi sam prestala da ih osecam. Ali naravno bol je jos uvek tu.
"A sada hajde da pocnemo!"veselo govori"Posto vidim da sporo kapiras pocecu ispocetka! Kao prvo znam da imas moci leda! Nemoj da brines oko toga. Posto vidim da nisi skontala koji je moj element,recicu ti. To je vatra!"
Pa naravno zato je vreo! Zato ima crvene oci i crvene vene! Vatrom mi je spalio kozu.
"Mislila sam da sam jedina". zbunjeno govorim.
"Lose si mislila". smireno govori" A sada da nastavim sa pricom. Pored vatre i leda postoji jos elemenata. To su voda,vetar,zemlja,svetlost,tama,metal,drvo i munja!"
Hiljadu pitanja i misli mi prolazi kroz glavu. Ne znam vise ni o cemu da razmisljam. Misli mi lete s jedne na drugu misao velikom brzinom.
"Ovih deset elenemata spadaju u grupu prirodnih elemenata". prilazi prozoru i gleda kroz njega.
"Grupu? Kako to mislis? Ima ih jos?" pitam. Jos uvek osecam veliki bol,ali se on polako smanjuje.
"Ima jos dosta elemenata. Njih zovemo vestackim. Oni su mesavina prirodnih elemenata. Jako su retki i cuvari koji mogu da ih kontrolisu su veoma mocni". govori normalnim glasom.
Vise se ne plasim toliko,ali jos uvek nisam opustena. Pokusavam da se oslonim na desnu nogu. Bol pocinje da mi zahvata celu nogu. Zbog jacine bola ponovo sedam na krevet.
"Cuvari? Ko su oni?" pitam.
"Ti i ja smo cuvari. Svako ko ima moc prirodnog elementa je cuvar". govori"Kisa je prestala da pada.Hoces da prosetamo?"
"Ja bih, ali sam sprecena!" pokazujem mu rukom na moju nogu.
"Izgleda da cu onda ovde zavrsiti pricu".smoreno izgovara"Svaki element ima svoje kraljevsto. Tvoje se nalazi na Grenlandu,a moje u Meksiku kod Etne".
"Dobro".smireno govorim"Imam nekoliko pitanja!"
"Samo izvoli!"rekao je smeseci se.
"Kako sam dobila moc ledenog elementa?"pitam.
"Tvoja mama je cuvar vodenog,a tvoj otac vatrenog elementa". rekao je.
Cek sta? Oni su cuvari! Sto mi to nisu rekli? Sto su to krili od mene? Voda i vatra! Kako to nisam primetila? Ali tata nije vreo! Mama je normalna. Nista mi nije jasno!
"Kako onda ja imam moci leda?" pitam u soku.
"Da su tvoji roditelji cuvari istog elementa,onda bi imala moc tog elementa. Ali posto nisu,rodila si se sa drugim elementom". rece
Dobro,barem mi je jedna stvar jasna. A sad odgovori ma druga pitanja!
"Zasto moj otac nije vreo kao ti?" zbunjeno pitam
"Kontrolise se. I on ima crvene oci,ali ih ne pokazuje".rece
"Vama je normalno da imate osecaj kao da ste ziva vatra?"ironicno pitam
"A tebi je normalno da budes hodajuca santa leda?" pita smeseci se"Jedino sto ja to ne pokazujem drugim ljudima kao ti! Sta mislis koliko bi vremena proslo dok ne skontaju da sa tobom nesto nije uredu? Imala si srece da sam se spotakao sa tobom".
"Kada si saznao?"radoznalo pitam
"Prvi put kada sam te dodirnuo bila si mi sumnjiva".srecno govori"Odlucio sam da ti pokazem crvene oci. Da si normalna ne bi ih videla sa te razdaljine. Kada si me upitala za oci,shvatio sam da imas moci leda".
Zanimljivo. Ovo nisam ocekivala.
"Kada sam ti video oca,znao sam da je vatreni cuvar. Zato sam te pitao za adresu. Iskreno,mislio sam da barem nesto znas o sebi,ali sam se prevario".govori smireno
Zato je moj otac rekao da mu je Majk simpatican! Sve vreme dok smo pricali u skolskom dvoristu,Majk je gledao u mog oca.
"Imam jos par pitanja".smireno govorim"Rekao si da se moj otac kontrolise,a sta je sa mojom mamom?"
"Njoj je malo lakse. Ona nema problema sa dodirom ili kozom".govori"Jedini njen problem je voda. Ona moze da je kontrolise,ali joj je napormo".
"Kako si saznao za nju?"pitam i ponovo pokusavam da ustanem. Ovog puta uspevam da se oslonim na desnu nogu. Bol je jos uvek prisutan,ali znatno manji.
"Video sam".rece"Kada mi je otvorila vrata,izgleda da nije znala da pljusti i sve kapljice su u trenutku krenule ka njoj. Odma ih je zaustavila i onda si ti dosla. Cime si joj olaksala. Odmaknula se od vrata i smirila".
Do sad nisam primetila da ona izbegava vodu. Ponasa se sasvim normalno. I ona i tata. Dobro su to krili od mene. Odlazim do mog stola i otvaram fioku "prve pomoci" i vadim zavoj. S njim prelazim preko rane na nozi i zavijam je. Ista prica i sa rukama. Vec mi postaje lakse da stojim. Bacam pogled kroz prozom i vidim dugu. Stvarno lep prizor. Dan je bas lep.
"Zasto si me spalio malopre?"radoznalo pitam
Poceo je da grize usnu. Videla sam malo nesigurnosti u njegovim crvenim ocima.
"Ima vise razloga". jedva cujno izgovara.
"Koji su razlozi?" pitam
"Pa kao prvo,hteo sam da vidim koliko si izdrzljiva. I nisi losa".govori" Kao drugo,hteo sam da vidim znas li da kontrolises led. I znas donekle".
Ovo me je iznenadilo. Vise nisam toliko besna na njega. Kasnije cu porazgovarati sa roditeljima o ovome.
"Hajde da se prosetamo!"srecno govorim.
"Ako ti zelis!"smeje se
Izasli smo iz sobe i silazimo niz drvene stepinice. Vise se ne plasim. Tacnjije,opustena sam!
"Mama, idemo napolje!"viknula sam
Posle par sekundi je stigao odgovor:"Dorbo!"
Otkljucala sam vrata i pocela da obuvam crno-roze patike.
"Majk,stvari su ti u toaletu". kazem
Otisao je u toalet i za koji minut se presvukao. Obuo je svoje crne patike i izasli smo napolje. Dan je stvarno lep. Sunce sija visoko na nebu. Asfalt se jos uvek nije osusio. Na nebu nema oblaka,a ptice u jatima lete na jug.
"Idemo do parka!"veselo govorim.
Nekoliko sekundi smo setali u tisini. Sve sto sam cula bilo je nase koracanje. Tisinu je prekinuo neciji glas.
"Majk!Kakvo iznenadjenje!" neko je rekao.
Okrenula sam se,ali nikog nisam videla. Majkl je takodje gledao oko sebe. Kraickom oka sam spazila neciju figure na vrhu krova.
"Gore!"viknula sam i pokazala Majklu prstom na vrh zgrade.
Majk je samo nemo pogledao gore i rekao:"Imamo problem!"