Love In Time Of Crime(J.B.)®

5.Part:"Oreo"

Čitali ste:
Carolina:Šta si uradio?
Justin: Silovao sam devojku.Ona je tvrdila da je moja devojka.
Carolina: Mislim da bi trebalo da odeš u drugu ustanovu,ludnicu.
Justin:Osećam da ti je ubrzano disanje,Carol.Želimo isto.
Carolina: I ti znaš biti nežan?
Justin: Ne kaješ se zbog poljubca?
Carolina: To je bio trenutak slabosti.
Carolina: Čemu sam počastvovana tvojim dolaskom?
Stefan: Došao sam da te opustim.
Stefan:Nisam znao da nosiš lisice u torbi.

Part 5 "Oreo"

London,20.Mart 2015.godine 11:56

Nikada nisam velike laži govorila.Čak bih opisala sebe kao iskrenu devojku.Znate,kad' sam bila mala krila bih tajne od roditelja.Na primer,kada mi je mamin bivši momak kupio lutku,nikada joj to nisam rekla,jer je nije zanimao.Sada umesto roditelja,počela sam da lažem Stefana.Ko bi se još setio da ti u torbu ubaci lisice,osim Justina?Taj klinac mi ne izlazi iz glave,kao i njegove ružičasto-crvene usne.Gledajući kroz prozor svoje kancelarije sam razmišljala.Policijska stanica je bila velika zgrada,pa moglo bi se reći da je bila u centru grada.Kroz prozor moje kancelarije se mogao videti Big Ben,zgrade i poneka Londonska ulica.Uživala sam da gledam mlade parove kako se vole,decu koju šetaju sa roditeljima,pa čak i neku bakicu i dekicu.Čula sam kucanje,okrenula sam se,Isaac.
Is:Slučaj Dikson.(Uzela sam pištolj i prateći Isaac-a,stavila sam pištolj na pojas)
Ja:Rekao si Mariji?
Is:Da,čeka nas ispred,sa patrolom.
Parkirajući auto,na kome su bile uključene sirene i svetla ,na kome je jasno pisalo "Police" i koji je imao kopije automobila,koji su se parkirali odmah za nama.Izašli smo.
Ja:Zašto smo opet ovde?(Bili smo ispred,poznatog,narkomanskog naselja)
M:I,gde ćemo?Kod njene majke?(Isaac je pogledao u GPS)
Is:Nije od Nicol došao poziv.
Ja:Nego?
Neko:Od mene.(Pogledala sam ispred sebe,1-2metra je stajao mladić plave kose,okeanske boje očiju,srednje visine,vidi se da je odavde,po očima)
Ja:U čemu je reč?(Prišla sam,a za mnom i Isaac i Marija)
On:Alis Dikson je živa.
Ja:Ne razumem.
On:Video sam je.
M:Vidi dečko,ne zovu ovo za džabe narkomansko naselje,mislim da previše duvaš.
On:Alis Dikson je živa!Kad vam kažem.(Rekao je pomalo nervozno)
Ja:Moraš da imaš čvrst dokaz da si je video.
On:Nicol me je pozvala da dođem kod nje,navodno da imamo burnu noć.Spavali smo,bilo je negde oko 3,pola 4,ustao sam jer sam ožedneo.Krenuo sam do kuhinje i došao do zastarele sudopere,nije htela da proradi,pa sam pogledao okolo da li ima neki bokal vode ili slično. Primetio sam senku.Srednje visine,imala je dugu kosu.Mislio sam da mi se učinilo,jer smo to veče mnogo popili.Zanemario sam vodu i krenuo da se vratim kod Nicol.Na izlasku iz kuhinje čuo sam buku gore na spratu.Polako sam se penjao uz stepenice,strah je predvladala mojim telom.Kako sam se penjao buka je dolazila iz Alisine sobe,slučajno sam zakačio od stari stolčić i oborio vazu.Ali to me nije zaustavilo,došao sam do njene sobe i otvorio vrata,prozor je bio otvoren,mesečeva svetlost je ulazila,kako sam prilazio prozoru,video sam keks.
M:Kakav keks?
Ja:"Oreo".
On:Da.
Is:Šta se dalje desilo?
On:Došla je Nicol i rekla mi je da ne zabijam nos gde mu nije mesto i da odem.
Is:Carol,šta ćemo?
Ja:Nicol je mnogo sumnjiva.Pretresite opet stan,pokušajte da nađete nešto,ja ću opet preslišati Nicol,mora nešto da krije.
M:Okej,vidimo se.(Isaac je samo klimnuo glavom)

"Ljubav je iluzija", neko kaže.Ja ne znam,zbunjena sam.Ponekad mi dodje pitanje:" Da li me Stefan voli?",da li ja njega uopšte volim?Da ga volim,ne bih poljubila drugog,zar ne?Nisam sigurna da li čak postoji ljubav između dece i roditelja.Nije da ne znam nego se ne sećam.Kad' samo pogledam Nicol Arsen ,kako je samo mirna?Standard mi je da gledam kroz prozor svoje kancelarije i razmišljam o svemu.Čula sam kucanje,a zatim Andrejev glas:
A:Gospođice Carolina, Nicol Arsen je tu.(Nisam se okretala,i dalje sam posmatrala eksterijer)
Ja:Neka uđe.(Čula sam korake,a zatim i zatvaranje vrata)
N: Tu sam,zašto su mi stavljene lisice!?(Histerisala je,okrenula sam se)
Ja:Sedite,gospođice Arsen.(Došla je do stolice i sela,nastavila je da me gleda.)Stavljene su ti lisice,jer si privedena.Nicol Arsen prekršiliste pravilnik,član 27.Skrivanje tragova žrtve.(Rekla sam ozbiljnim tonom,nasmejala se sarkastično)
N:Molim?
Ja:Kristalno,jasno i glasno ste čuli.Privedeni ste.
N:U ovim trenucima sam ja jedina povređena,gospođice Carolina.Njen otac ne želi da čuje za to.A vi kažete da krijem nekakve tragove?
Ja:Nicol,u ovim trenucima želim da vam pomognem,ali nisam sigurna da je vaš cilj da nađete kćer.
N:Kakve sam tragove skrivala?
Ja:Keks,"Oreo".
N:Blefirate,onaj klinac vam je rekao?
Ja:Naš razgovor je završen,48h ste ovde.Dok ne utvrdimo da li ste krivi.Andrej!(Andrej je ušao u kancelariju i uhvatio Nicol za ruku)
N:Ja volim svoju kćer,Carolina!(Nisam htela da je slušam,samo sam zažmurila)

Noć je.Pun mesec,njegova svetlost obasjava puteve Londona.Pored ovog puta,na kome se sada vozim svojim crnim "Range Rover", su se nalazile šume.Tako da je samo svetlela mesečina.Bio je to put do kuće Stefana.Ne,nisam mu se javila da ću doći.Želim samo da osetim njegove usne na sebi.Parkirala sam svoj auto ispred velike kapije.Zaključavajući bravu,pao mi je za oko " BMW x6". Neko je tu?Došla sam do ulaza na kome je bilo obezbeđenje i ušla u dvorište.Stefan živi sam,ima roditelje,samo što ne žive s njim.Inače,Stefan je usvojen.Mlada,bogata porodica nije imala sreće,nisu mogli da imaju dece,pa su ga usvojili.Slučajnost je jer se prezivaju Dikson.Stefan ima svoju firmu,koju je nasledio od gospodina Diksona.Ušla sam u veliku vilu,koja je izgledala raskošno.Sluškinja je došla,skinula sam kaput i dala joj.Čula sam galamu iz dnevne sobe,dva muška glasa,prilazila sam sobi,jedan mladić,meni okrenut leđima, je stajao. Bio je u sakou,crne pantalone i cipele.Preko puta njega je stajao Stefan,primetio me je.
S:Carol?(Došao je do mene)
Ja:Oprosti ja..(Mladić se okrenuo,srce mi je stalo)
S:Carol,dobro si?(Momak koji stoji poslovno obučen je Justin.)
Ja:Da,da.Okej sam.(Justin se navalio na kauč)
J:Nećeš nas upoznati,Stefan Montegmery?
S:Ovo je..(Justin ga je prekinuo i došao do mene.Uzeo je moju ruku i poljubio)
J:Justin.
S:A ovo je..(Prekinula sam ga)
Ja:Carolina. (Justin je podigao pogled,njegove oči su tako izražene)
S:Carol,to mi je brat,takodje je usvojen.
J:Takođe?
Ja:Drago mi je.
S:Justin,to mi je.(Prekinuo ga)
J:Verenica,zar ne?(Pogledao me je sa osmehom.Ima lep osmeh.Njegovi beli zubi su došli do izražaja.Njegove ružičasto-crvene usne sam želela na svojim.)
Ja:Kako to da mi nisi spomenuo da imaš brata?(Skrenula sam pogled sa Justina i pogledala u Stefana.)
S:Pa..(Justin je progovorio)
J:Mi se baš i ne podnosimo.
S:Da,samo mi se javi kad mu treba nešto.(Justin se nasmejao sarkastično)
J:Zašto tako govoriš ispred verenice?(Pogledao je u mene)Stećiće pogrešno mišljenje.
S:Ne treba joj mišljenje o tebi.
Ja:Stefan.(Rekla sam tiho da bi ga smirila)
J:Zašto si ljubomoran,brate?Odmah se ložiš.Ne volim takve devojke.(Pogledao me je sa osmehom.Nasmejala sam se na njegovu rečenicu)
Ja:U pravu je Stefan,ti si najseksipilniji muškarac za mene.(Pogledao me je sa pogledom "Dobro ubadaš rečima")
S:Svakako,Justin se uskoro veri.(Napaljeni klinac i veridba?Ne ide nikako)