Dvadesetogodišnja Carolina Alonso, je detektiv koji dobija slučaj nestale devojčice Alis i u vezi sa tim ima loš predosećaj. Pored verenika, u njen život se pojavljuje mladić, zbog koga će ući u svet prevare.
- Šta će se desiti sa devojčicom Alis?
...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
London, 6. maj 2015. godine 20:02
Život nam ponekad postavi razne prepreke, koje moramo preći. "Ako na stazi života potrčiš i padneš, podigni se, očisti prašinu, jer ne gubi onaj što pada, već onaj što ostaje da leži. " Kazao je Aristotel. Ali kada padnemo, zar nije lakše da uz nečiju pomoć i ustanemo? Sve u svemu, sada sam se suzbila uz zid, pored zadnjih vrata za ulazak u skladište. Pogledala sam u Justina, koji je bio uz drugi zid i držao pištolj. Dao mi je signal očima da uzem pištolj i da uđemo unutra. Uzela sam svoj crni Glock sa pojasa. Kada sam ga pitala odakle mu pištolj, odgovorio mi je rečenicom, Sve u svoje vreme. Prvi je on ušao, a ja za njim. Prostorija gde smo se našli, liči mi na neku laboratoriju. Justin je lampom osvetljivao, jer je bilo veoma mračno. Tako je bilo tiho, da li nas je Cameron ispalio? Justin se polako približavao velikoj sali, valjda su se tu proizvodile limenke.
Ja: Justin.. (Okrenuo se ka meni i osvetlio me lampom. ) Nema nikog izgleda. (Čim sam to rekla nešto je lupilo u daljini, ipak, ponavljam, ovo je ogromna sala. Justin je refleksivno osvetleo u tom smeru. Sada sam zaćutala. Polako je krenuo ka sredini sale, gaseći lampu. Na vrhovima zidova su bili prozori, kroz koje je prolazila mesečina. Gledala sam u stare mašine. )
J: Možda je bio pacov. (Pogledao je u mene. ) Pa izgleda da nas je tvoj dragi ispalio. (Preokrenula sam očima. )
Ja: On nije moj dragi. (Vratila sam pištolj na pojas. )
J: Sve jedno. Za džabe smo dolazili, gubimo vreme samo. (Krenula sam da razgledam ove mašine. ) Ne udaljavaj se. (Polako sam stigla do kraja sale. Ispred mene su bila vrata, velika, kao od garaže. Kao da se nešto ili neko pomerio. Krenula sam u tom pravcu, ali sledeće što se desilo je da me je neko ščepao. Jednu šaku je stavio na moja usta, a drugu oko mog struka. Snažno me držeći. Brzo sam ga ugrizla za šaku, koju je on refleksivno sklonio. )
Ja: Justin! (Vratio je svoju šaku, ali je bilo prekasno, Justin je bio ispred nas i uperio lampu u nas, kao i pištolj. Odjednom čujem poznat glas. )
Ca: Kučko. (Cameron je rekao besno. Gledala sam u Justina. )
J: Pusti je! (Rekao je ozbiljnim glasom. A ja sam sada osetila i oštricu ispod svog vrata. Nož. )
Ca: Zašto si me prevarila Carolina? Rekla si da si ga odkačila! (Progutala sam knedlu. ) Ti si u stanju da prevariš i đavola! (Jeza me je hvatala od hledne oštrice noža, koja mi je prislonjena na vrat. )
J: Šta pokušavaš? Carlo je ovde ili si sam? (Cameron se nasmejao. Polako sam podigla nogu i šutnula u međunožje. Pao je na kolena, držeći se polni organ. Nož je i dalje držao. Odjednom su se svetla upalila, izlazili su momci u crnom, koji su uperili pištolje u nas. Carlo je došao do nas. Justin je polako spustio pištolj. )
Cr: Da, sine, tata je ovde. (Rekao je ironično. ) Nikada ne dozvoli da te vodi žensko, uvek dođeš do sranja. (Preokrenula sam očima. ) Mada, kao što kaže Cameron, ova bi i đavola prevarila. Kako si Carolina? Kako ide život? Posećuješ roditelje? (Zacerekao se. ) Na groblju? Drago mi je što ima ko da ih oplače.
