Dvadesetogodišnja Carolina Alonso, je detektiv koji dobija slučaj nestale devojčice Alis i u vezi sa tim ima loš predosećaj. Pored verenika, u njen život se pojavljuje mladić, zbog koga će ući u svet prevare.
- Šta će se desiti sa devojčicom Alis?
...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
London, 25. maj 2015. godine 10:36
Polako otvaram oči, jer osećam pomeranje. Gde sam ja to? Je l ovo, avion? Gledala sam oko sebe. Ležala sam u krevetu, sa belom posteljinom. Privatan je avion. Htela sam da ustanem, ali bol u mom telu mi to nije dozvoljavao. Koji mi je kurac? Čuli su se koraci, pogledala sam u bela vrata. Na njima je bila osoba koju sam najmanje želela da vidim. Daniel.
Ja: Šta se bre dešava? (Besno sam ga gledala. )
D: Draga..(Počeo je da se približava. ) Dešava se ono što je trebalo davno da se desi. (Gledala sam ga zaprepašćeno. )
Ja: Šta sereš bre? Gde idemo ovim prokletim avionom?
D: Idemo tamo gde ćemo započeti novi život, tamo gde je moja ćerka. U Rusiju.
Ja: Zna li Justin za ovo, jer kad sazna.. (prekinuo me je. )
D: Zna i ništa nije preduzeo. Šta više, boli ga kurac za tebe. (Seo je sada na ivici kreveta na kom sam ja ležala. )
Ja: Ne govori gluposti, Justin me voli i učini će sve da me pronađe.. (Opet me je prekinuo. )
D: Aman ženska glavo, ne voli te, sve smo ovo smislili da bi te se otarasio na bezbolan način. Ali ne brini, Carol.. (Uhvatio me je za ruku, koja je trnula, nisam je osećala. ) Ja ću čuvati tebe. (Sada je drugu ruku stavio na moj stomak. ) I naše dete. (Od besa i nervoze počela sam da se smejem, ali i u isto vreme plačem. )
Ja: Skloni se od mene, prokletniče. Želim Justina, razumeš? Želim da njega čujem.. (Suza je jedna za drugom lila niz moje lice. )
D: Opet ti, ja ne mogu da ti objasnim kakve je užasne stvari govorio o tebi, kao o poslednjem đubretu... (Zažmurila sam, prokleto da je ovo moje stanje, ne mogu mu ništa. )
Ja: Samo se skloni. (Rekla sam mirnije. ) Justin nikad, ali baš nikad ne bi rekao tako nešto o meni, a ti si bolesnik koji izmišlja priče.
D: Da ti nacrtam da Justina zaboraviš? Nema ga, za tebe ga više nema, ja ću biti otac tvom detetu.
Ja: Ti to nikada nećeš biti, razumeš?(Stezao je pesnice, kao i vilicu. ) Nikada nećeš da skapiraš da te mrzim bre, mrzim te iz dna duše. (Sada me je uhvatio za vilicu. )
D: Ubiću te, da li ti to razumeš? Nemoćna si, ne možeš ni da se makneš bre. (Pustio mi je vilicu. )Još samo jedna reč i.. (prekinula sam ga. )
Ja: Ne plašim te se. (Sada se jezivo nasmejao. )
D: Budalo, razmišljaj o detetu koje nosiš u stomaku, ako tebe ubijem i ono umire. (Suze su opet navirile u mojim očima. ) Radićeš sve što ću ti reći, da bi sve prošlo što bezbolnije. (Okrenula sam glavu ka malenom okruglom prozoru i gledala u oblake. ) Biće sve u redu, zavolećeš me vremenom.
