Love With Kidnapper

Zašto baš ja?

Znate kako kažu:"Nikad ne reci nikad"

Ali,nekada vam jednostavno život priušti užitke koje nikada ne biste htjeli ni da osjetite.

Okej,sada ozbiljno.Ja sam Danielle. I moja priča počinje na uvrnut način.Krenula sam u školu. Jutro?Kao i svako drugo. Ali nešto je bilo neobično.Pratilo me je crno auto dok sam išla petom aveniom. Upravo sam trebala proći kroz zabačeni dio grada.Pusta ulica,mirna. Svaki dan prolazim tuda. Već sigurnim korakom stupam u nju...A iza mene se čuje jaka škripa guma. Naglo se okrećem i vidim ono crno auto od maloprije. Izlaze 2 momka,približavaju mi se,jedan od njih mi svezuje ruke,drugi stavlja povez na oči. Ubacuju me u auto.Čujem nešto poput:"Napokon je imamo..."

Budim se 4 sata kasnije. Ruke mi nisu svezane.Nema poveza.Šta se dešava? Ja ležim na kauču u nečijoj dnevnoj sobi. Ne pomičem se. Iz kupatila izlazi momak razmarušene tamne kose i svijetlo plavih očiju.
"A vidim,uspavana ljepotica se probudila?",rekao je.
"Ko si ti?Gdje sam ja? O čemu se radi?", počela sam histerisati.
"Kidnapovana si.Oke? Zadovoljna?", rekao je sa dozom ironije u svom glasu.
"Da li si ti mali normalan?Daj ne za**bavaj me",rekla sam ustajući se sa kreveta.
"Ej,ej,ej!!Kud smo pošli?",uhvatio me za ruku i privukao sebi,skoro su nam se usne spojile.
U tom trenu u dnevni boravak ulazi...

Nadam se da vam se sviđa,uskoro pišem nastavak :)