"Što ti je?!" "Dečko." "Ne nije." "Amm..da,je." "Ne nije i točka!"- izderao se toliko glasno da mi sledila krv u žilama.
"Ali ta.." "MA NEMA ALI!! Ne reći mi da imaš dečka?! Jesi ti normalna?! Koji ti je vrag?! Ni samo lijepo razgovarati o tome kako si si našla nekoga, nego je bilo lakše dovesti ga samo u kuću! I još se usuđuješ doći na doručak s njim!"
"Sad tvoj prijatelj ide kući!" "Nije mi prijatelj! Dečko mi je!!" "Prekini to govoriti!! Nije ti ništa i neće ti biti ništa!!!"
"Mislim..da bih ja...znate..ovaj..trebao...ići kući."- rekao je Scott tiho. "NE IDEŠ NIGDJE!!!"- izderala sam se na Scotta.
"Oo da, ide. KUĆI!!!" "Tako je. Ide kući. Ali idem i ja S NJIM!!!"
"DOBRO! IDI! NE MORAŠ SE NI VRAĆATI!" "E PA NI NEĆU!"
Scott P.O.V
Vau. Toliko se dere da se zacrvenila i žila na vratu i čelu joj je iskočila.
Nikad se nitko nije svađao toliko jako za mene. Mislim da me voli. Volim i ja nju. Više od svega. Sve bih dao za nju. Prodao bih svoj Ferrarri za nju.
Ali tako je slatka kad se ljuti. Kosa joj se nakostriješi, čelo joj postane crvenkasto, i žila joj iskoči. Oči joj se rašire i žilice u očima postanu crvene.
Nos joj se namršti, a usne joj se toliko osuše da ih oblizuje svakih 5 sekundi.
Tako je prelijepa. I kad se ljuti i kad je sretna i čak kad je tužna.
Ona je san svakog muškarca.
NORMAL
Počela sam se spremati. Plačem. Znam da se nisam tako smjela ponašati prema tati. Ali nije ni on trebao. Zato sada idem. Kod Scotta.
Ali i dalje ne vjerujem. Na moj rođendan on se posvađa sa mnom. Krasno mi je dan krenio.
Scott me čekao vani ispred auta dok je tata sjedio na kauču s rukama na licu. Mislim da je plakao. Ali ipak nisam mogla vidjeti. Prekrio ga je. Malo mi ga je žao. Ali ipak ne može mi on zabranjivati da imam dečka.
Izašla sam van. Tatu nisam ni pozdravila nego sam zalupila vratima da shvati da idem. Sjela sam u auto i šutili smo tokom cijele vožnje. Točnije, taj cijeli dan nismo pričali. Sve do navečer.
"Je li ti dobro?"- upitao me je Scott. "Kako misliš jel mi dobro?" "Pa od jutros.. Znaš...." "Aha.. Dobro mi je.. To je jedino što mi je u danu bilo najbolje. Hvala ti na tome." "Sve za tebe srce"
Bilo je vrijeme za party. Obukla sam crnu kratku haljinu, crne štikle i zlatne naušnice u obliku srca. Kako je Scott rekao, izgledam izazovno.
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
"Mislim da sam spremna ići zabaviti se." "Stvarno?"- upitao me je smiješeći se. "Naravno"
(Na tulumu)
Došli smo. Svi su stajali ispred hotela i čekali da izađem iz auta. Izašla sam i svi su pljeskali i počeli pjevati Sretan rođendan. Ali tamo se pojavio on.
Sada se sjetio doći tu i smetati mi na rođendanu. Tko ga je uopće pozvao? Izgubila sam volju i za svojim partyem.
"Tko ga je pozvao?"- promrljala sam. Očekivala sam odgovor, ali nitko nije odgovarao. Okrenula sam se ali Scotta nije bilo. Odjednom, čula sam vrištanje. Okrenula sam se prema ljudima i vidjela kako se Scott dere na njega ( moj bivši-Jason).
"Zašto si došao? Jel te zvao tko na rođendan? Smetaš mojoj curi? Mogao si barem nekako javiti da znam da ne dođem."- derao se Scott. "Ajde molim te. Nije ti drago vidjeti brata?"- to mu je brat?! Moj bivši je brat mom sadašnjem dečku?! O moj Bože srušit ću se.
Nisam ih više mogla slušati. Nije mi bilo dobro. Počela sam se rušiti. Ali nisam. Prodrmalo me vrištanje drugih. Nije više nikoga bilo na ulici. A ja sam samo pogledala u njega i kleknula.
Hey! Ovaj mi je dio dosta kratak jer sam htjela što prije završiti jer mi se spava a i mama me je tjerala da se maknem sa mobitelima pa tako da.. Kada odem spavati ooet ću ući na Wattpad da vam mogu napisati slijedeći dio jer je meni jako zanimljiv, a ni ne želim zaboraviti što sam htjela napisati. Bye!
