S druge strane jezera

Pokušaj bijega

- Dobar dan, lokalna policija, možemo li ući? - začuo se glas policajca - naravno - odgovori jedan od njih.

Nakon toga sam prislonio glavu na vrata i čuo korake po kući. Odjednom je nastala svađa i komešanje. Zatim je uslijedio pucanj.

Ja i Toby počeli smo dozivati pomoć, ali od silne buke nitko nas nije čuo. Zatim je netko pokušavao otključati bravu.

Uspio je ali opet se čuo pucanj i čovjek je pao mrtav otvorivši svojim tijelom vrata.

- Isuse! - viknuo sam. Krv se izlijevala po podu i zamazala stepenice. Odmah smo potrčali prema van. Uspjeli smo izaći te se opet začuo pucanj. Srećom, ostali smo živi, na žalost onog policajca.

Nastavili smo put kroz gustu šumu. Mnogo smo trčali, ali umor nas svlada te nastavišmo laganim korakom.

Srećom, naišli smo na nekakvu osmatračnicu. Toby se prvi popeo, a onda i ja. Detaljno smo je pregledali i pronašli samo jedan radio. Ni vode, ni hrane.

- Hej, moj tata je imao sličan, mislim da mogu pozvati nekog u pomoć! - rekao je Toby glasom ispunjenim nadom.

- Nadam se da će upaliti - odgovorio sam. 

Počela je padati kiša. Bio sam jako iscrpljen i žedan pa sam skupio ruke i popio nešto kiše. Pao je i mrak. Umor me svlada i zaspim.

Opet san. Ovog puta vidio sam jaku svjetlost i ruku koja izlazi iz nje. Valjda je i to nešto značilo...

Probudio sam se. Još je mjesec sjao na nebu, ali nešto je remetilo spokoj. Osluhnuo sam šum kroz travu te sam iz znatiželje provirio kroz mali prozorčić. To su bili oni.

Probudio sam Tobya i rekao mu da su dolje dvojica manijaka sa baterijskim svjetiljkama. Mirovali smo, i baš kad smo mislili da su nas prošli, začuje se visoki ton radio uređaja.

Uspaničario sam se, a Toby je pokušavao ugasiti uređaj. Stvarno, od cijelog dana, baš sad su se odazvali na poziv?!

Bilo je prekasno, već su nas čuli.

Drhtao sam od straha. Primijetio sam da se komešanje ispod nas smirilo. Zapravo, zapalili su osmatračnicu.

Požar nam se približavao pa nismo imali mnogo izbora. Odlučili smo se za riskantnu opciju. Pripremili smo se za skok na grane drveća koje nam je bilo u blizini.

Hop! I uspio sam. Malo sam se ogrebao ali zadržah se na grani. Bojao sam se da Toby neće uspjeti ali laknulo mi je kad sam ga uočio 5 metara pored.

Pogledah dolje. Mahali su sa svojim svjetiljkama ali nas nisu vidjeli. Signalizirao sam prijatelju da šuti i da se ne mrda.

Strepio sam sve dok nisu otišli. Uspjeli smo sići s drveta i krenuli smo dalje. Mislim da su konačno odustali od potjere.

Hodali smo dugo dok nismo ugledali nekakvu kolibu na čistini. Odatle se mogao vidjeti rub šume koji je bio blizu. Pažljivo smo stupili unutra.