dan šesti

399 80 6
                                    

sedne pored mene i baci pogled na crnu beležnicu koja mi je na kolenima.
- o čemu pišeš?
zagrizem usnicu. teško je objasniti. no, mnogo stvari u životu je teško objasniti, mnogo stvari ne razumemo pa ipak živimo sa njima.
pišem o tome kako sam pronašla demona i božanstvo u istoj osobi... o tome kako je život zaljubljen u smrt toliko očajnički da smo svi mi darovi koje joj on šalje kad oseti potrebu za time... pišem o tome kako sam pronašla spas i utočište unutar para mršavih ruku i svoj univerzum u paru vlažnih smeđih očiju i čitave galaksije u suzama na vrhovima njegovih trepavica. pišem o načinu na koji me  je držao za ruku i vrhovima prstiju pratio konture mojih kostiju. pišem o tome kako su naša srca divlje zveri zarobljena u kavezu našeg grudnog koša... i o tome kako vazduh u mojim plućima nije smeša azota, kiseonika i ugljen-dioksida već miris nikotina, suza i njegove kože.
predivni dečko pored mene nema čudne uši koje pokušava da sakrije dugom kosom. nema crveni mladež na vratu. predivni dečko se ne smeje tako da zaboravim vlastito ime. predivni dečko ne govori naivnim curama kako su poezija. njegova omiljena poezija. nikada neću pisati o predivnom dečku na način kao što pišem o tebi.
ali znaš šta?
predivni dečko mi nije slomio srce. ti jesi.
osmehnem se i zatvorim beležnicu.
spaliću je.
- ni o čemu bitnom.

Nikotin.Where stories live. Discover now