Razgovori Sa Duhom

Bes

Crnilo se rascistilo.
U sobi sam.
Budna sam.
I secam se.
Osecam suze kako mi kvase obraze i liju u providnim slapovima. Zvala sam te, nisi dosao. Nisi me zastitio, kad je trebalo. Da li je onda sve bilo lazno sa tobom?
"Ne prosipaj svoje kristale princezo."
Kao da govoris odnekud. Ali nista vise ne vrede ni tvoji nadimci, ni tvoje reci.
Sad shvatam da su to isprane fraze.
To ti ne govoris.
Samo protice kroz tebe.
Bez ikakvog otiska.
Kao i ti.
Stojis na prozoru sa cigaretom.
Znaci to tvoj dah pokusava da me ugusi.
Samo se prezrivo nasmejem u svom bolu.
Ja sam kriva sto verovah da su duhovi u sjajnom oklopu takodje vitezovi.
No oklop ne cini viteza.
"Platice. Znas."
Okrecem glavu.
Necu te gledati.
Sada si ubica zveri.
Zasto?
Zato sto su uzeli tvoje.
Nije tebi do mojih osecanja.
Sve je to zbog tebe duse.
Zar ne?
Upravu si.
Oteli su tvoje.
Nisi ga dobro cuvao.
I ne nisi sacuvao.
Polomljene stvari ne mogu zaceliti.
Znas to.
Ti si me ucio.
"Da ostanem?"
Sada.
Ne.
Vise nije bitno.
Cujem kako odlazis.
Gledam u tvoje oci.
Vidis li moju hladnocu?
Necu te zadrzavati.
"Da li ce i ovo tvoje vreme izleciti?"
Ostajes bez odgovora duse.
Zato sto ne znas...