Razgovori Sa Duhom

Nestani

Dolazis.
Ne pitas.
Pojavis se.
Pa odlutas.
Nestani duse.
Ne zelim te.
Moje oci su prazne za tvoj svet.
I vise te ne vidim.
Zatvaram oci i okrecem glavu od tebe.
"Zar ne osecas moj bol mali. Jer boli me da te takvu gledam."
Prezrivo bih ti se nasmesila al mislim da neces razumeti. Samo sedim i u tisini posmatram zidove.
Ostajem u svojoj tami.
A bol...
Tvoj bol.
Tvoj bol nije ni blizu mog.
No cutim.
Ne zelim trositi previse reci.
"Odlazi"
Govorim bezlicno.
Samo tako razumes.
Zar ne?
Zar ne?
Zar ne?
Hahahahah.
Odjeci u supljoj tami.
Supljoj poput tebe.
Kako ces me zastititi sada?
Sada kada mi tvoja sudbina ne treba.
Ne verujem vise u nju.
Ne zelim je.
Ni sunce mi ne treba dzabe pokusava da prodje kroz moje zastore i dotakne me.
Ja vise necu pasti pod njegov uticaj.
Nece me vise milovazi svojim zracima.
Ne.
Nikada vise.
Ti mi vise nisi potreban.
Ljustura se razbila.
Pronasli su prazninu.
Jer moja dusa je iskidana.
Ti si kriv.
Znaj to.
Ti si dopustio da me povrede.
Dopustio si da me pokidaju.
Ne nudi mi svoja ramena.
Moje su suze dragocene.
Ne nudi mi osmehe.
Moje se lice ne smeje.
Ne nudi mi svoj dah.
Jer ne zelim da ga disem.