Save Me

Deveti deo

Imam tacno pola sata da se sredim. Nadam se da nece doci ranije. Mrzim kada neko porani, jer ja sve radim u poslednjoj sekundi i onda budem nespremna ako se nesto desi pre vremena.

Prvo, moracu da se presvucem u nesto normalno i da se samo malo nasminkam, jer ne mogu da izgledam kao grob kad decko dodje.

Drugi problem je kosa. Moracu da je ispeglam, jer zbog pundje koju sam nosila malopre izgleda talasasto, ali ne na dobar nacin.

** Nakon pola sata **

Ko bi rekao? Sve sam zavrsila sta sam planirala tacno na vreme. Ovo je rekord.

Ubrzo sam zacula i zvono na vratima pa sam se osetila pomalo nervozno. Nikada nikoga nisam dovodila da sa mnom pravi filmski maraton. Valjda ce dobro proci.

Otvorila sam ulazna vrata i videla Alexa u najboljem izdanju do sada. Jeste da je ovo treci put da ga vidim, ali nema veze.

"Hej, Hope!" Pozdravio me sa smeskom.
"Hej, Aleks!" Uzvratila sam mu smesak i nastavila da ga odmeravam.

Izgledao je tako dobro obucen skroz u crno sa podignutom crnom kosom. Da ga vidim na ulici, a da ga ne znam rekla bih da je neki los decko. Prelep je.

"Hope? Da li me ti slusas?" O, ne! On je nesto pricao?
"Hmm, ne? Sta si rekao?" Zbunjeno sam ga upitala jer uopste nisam shvatila da je pricao.
"Pitao sam te kako si i da li ces prestati da zuris u mene i pustis me da udjem." Ups. On je primetio? Naravno da jeste, Hope, idiote.
"Hah, naravno Alex."

Sada sam vec skroz pocrvenela, spustila glavu ka zemlji i pomerila se sa vrata da moze da udje.
Otisli smo u dnevnu sobu, seli na kauc i pokusali da odlucimo koji cemo film gledati.

"Ali Hope, ja volim horore." Bunio se Alex. Ja se mnogo plasim horor filmova i upravo se raspravljamo oko toga da li cemo gledati horore ili komedije.
"Ja ih ne volim. Hajde da naizmenicno gledamo horore i komedije. Tako cemo biti oboje zadovoljni." Predlozila sam konacno nesto pametno.
"To zvuci fer. Pa Hope, mozemo li prvo gledati horor?" Umiljato me je upitao.
"Valjda." Nadam se da nece biti mnogo strasno.

** Nakon 15 minuta**

"Ali Hope, nije toliko strasno." Smejao mi se Alex dok sam ja krila oci rukama.
"Naravno da jeste." Prestravljeno sam pogledala u njega.
"Okej. Kad god se uplasis, ja cu te zagrliti i tako ce ti biti lakse. Moze?" Hmm, valjda je to okej.
"Valjda." Sada sam vec sela blize njemu.

Dva minuta nakon toga pocela je ona strasna muzika i odjednom se pojavio neki jezivi covek koji se glasno smeje u kuci koja se rusi.
Previse za mene.
Moram da zagrlim Alexa.
Toliko jako sam ga zagrlila da sam mislila da cu da ga udavim.

"Hope, Hope, lakse malo." Alex mi se ponovo smeje ali me takodje i grli i mazi mi kosu.

Prislonila sam glavu na njegove grudi i pokusala da se smirim. Mmm. Prelepo mirise. Mislim da pocinje da mi se svidja. Ali ipak zelim da budemo prijatelji. Mozda on ne zeli nesto vise ili ipak da.
------------------------------------------

Izvinite sto ovoliko kasnim. Imala sam previse obaveza oko skole. Nadam se da cu sledeci nastavak napisati ubrzo. U sledecem delu ce prica ici iz Alexove perspektive, a mozda i bude duzi taj deo.

Ako vam se prica do sada svidela glasajte za nju i komentarisite sta vam se svidja a sta ne.

Ljubim vas! :*