Mislio sam da cu biti shvacen bez potrebe da izgovaram bilo koju rec. Ljudi su uvek donosili odluke koje su njih cinile srecnima, zasto bih ja morao da se opravdavam bilo kome zbog odluke koju sam doneo? Mozda jer sam vezan? Uradio bih ovo mnogo ranije, ali misao koja me je drzala utamnicenog je bila ta da sam mozda ja njemu ipak potreban? Sta ako je sve ovo sto je radio samo tinejdzerska nezrelost? Nisu svi imali zivotni put poput mene i nije svima bilo sudjeno da odrastu mnogo ranije. Pocinjem da verujem da svako u jednom periodu mora da prodje kroz odredjenu lekciju kako bi znao da ceni vrednost drugog ljudskog bica. Kakva steta sto sam ja morao biti ta lekcija njemu ...
Sada jos samo treba izbeci sva uzasna pitanja porodice i zajednickih prijatelja. Zasto? Zbog cega? Zar nije moglo biti drugacije? Ali? A zatim se treba suzdrzati od njihovog prevremenog zakljucka '' Pomiricete se vi '' , '' Situacija ce se izgladiti '' i pokusati sacuvati unutrasnji mir, jer u sustini ... ovoga puta ne zelim da izgladim situaciju. Doneo sam odluku. Ona se mora postovati. Takodje je postojao jos jedan veoma veliki problem sada , kako ispuniti vreme u toku dana? Istina od koje ne mogu pobeci je ta da sam predhodne dve godine svo svoje vreme usmeravao ka Eliotu, sada kada njega nema, treba uraditi sve ono sto sam radio sa njim, ali bez njega. Veoma komplikovana stvar , zapravo jedna od najtezih kod izlaska iz dugorocne veze, s' tim sto ovo nije bila veza. Bilo je prijateljstvo, ali nacin na koji se sve odvijalo je bio previse ... cak i vise nego komplikovan. Sve to je bilo previse zamuceno u mom umu, sve sto mi je bilo potrebno je dobar odmor! San! Oh, kako sam ceznuo za snom bez konstantnog cimanja i budjenja , nekako, sva ona pomucena pitanja su sada nestala iz moje glave, vise nije bilo mesta ni za jedno od njih. Bio sam potpuno slobodan, u pravom smislu te reci ... a ima li vece kazne za cudoviste koje ganja slobodu , misleci da je nikada nece dostici, nego kada je se konacno docepa, a onda ne zna da iskoristi njene pune kvalitete? Opisah sebe pravom recju, cudoviste. Upravo sam to postao u cilju da se oslobodim ovog uzasnog tereta koji je stajao na mojim plecima toliko dugo.
Prvih pet dana svoje dugo ocekivane slobode sam proveo spavajuci. Bio je to vise odbrambeni mehanizam nego umor. Kada covek spava, on ne oseca nista. Kada cudoviste spava ono ne oseca krivicu, kajanje ili nedostajanje. Od deset uvece do ranih jutarnjih casova kada sam isao u skolu gutao sam san poput gladnog lava koji juri pustinjsku gazelu. Od popodneva, kada bih dosao iz skole, spavao sam sve do do trenutka kada sunce zalazi kako bih izbegao sva pitanja na koja nisam smeo dati odgovor, iako sam ga imao. Tri od pet dana sam ga sanjao, konstantno. Iz sna koji sam ziveo druzeci se sa njim, postao je uzasan kosmar iz kog bih se budio mokar, kao posut kofom. Nakon sto sam prespavao skoro citavu jednu sedmicu i pokusavao da izlecim umor koji nije nastao nedostatkom sna, iducih deset dana sam odlucio da radim sve ono sto nisam mogao ranije, a zeleo sam. Desetog dana sam organizovao izlazak sa Katy.
Prica o meni i Katy je jedna potpuno drugacija stvar. Kada sam upisao srednju skolu, upoznao sam nju. Zajedno sa Dzoanom, njenom sada vec bivsom najboljom prijateljicom, sedela je u klupi ispred mene. Ja sam tada sedeo sam. Poznavao sam Eliota, ali daleko od toga da sam se druzio sa njim, on je za mene uvek bio jedno umisljeno i utripovano govedo, blago receno. Ja sam neko ko izlazi iz svih segmenata socijalno prihvacenih krugova, pa samim tim nenormalno popularni . wannabe Justin Bieber '' it '' momci i '' it '' devojke nisu dolazili u obzir kao moji prijatelji ili ljubavi. Katy je bila drugacija, ona je citala knjige, isto kao i ja, slusala otmenu pop i jazz muziku, isto kao i ja. Divila se suicidalnoj Lani Del Rey i nazivala njen album '' Born to die '' cistim umecem, bas kao i ja. Imali smo mnogo toga zajednickog. Ono najvaznije, Katy je prirodna plavusa. Ona je rodjena legendarna, potpuno krojena po mojim standardima, haha.
Nas odnos nije bio strogo prijateljski kao sada, ali nije bio ni ljubavni. Uvek je bilo necega izmedju, ona je privlacila mene, a ja mislim da sam ja privlacio nju. Nacin na koji me je gledala, pricala sa mnom, drzala me za ruku u vecerima kada sam je ispracao kuci mi je uvek govorio da bi tu moglo biti necega, ali nekim cudom, nikada se nista nije dogodilo. Kasnije sam ja krenuo da se druzim sa Eliotom, iako sam se strogo drzao toga da necu, a ona je nastavila svoje druzenje sa Dzoanom i Bridzet, koja je takodje sa nama u odeljenju. Putevi su nam se na neki nacin razdvojili, ona je htela da iskoristi mene kao alatku da bi se dokopala Eliota jer je potajno bila zaljubljena u mene, a ja sam njenu tajnu iskoristio kako bih se sto vise zblizio sa Eliotom u nadi da cu moci da ga kontrolisem i da ce mi verovati. Zato sto, bilo kako bilo, nemati najboljeg ortaka u srednjoj skoli je prava bedara!
YOU ARE READING
Put kojim se redje ide
Mystery / ThrillerRoman o zivotu 5 likova koji pokusavaju da pronadju sebe i shvate sta su oni zapravo i sta to zele od prijateljstva, ljubavi i uopsteno zivota. Svaki od ovih likova u sebi vodi borbu izmedju dobra i zla, pokusavajuci da donese ispravne odluke i zast...