Put kojim se redje ide

Part 4: Bogovi & Cudovista!

Katy je to vece provela kod kuce, gledajuci sapunice na televizoru i duboko razmisljajuci o svemu sto se dogodilo. Iskusila je to jos jednom. Bas kao pre dve godine, kada smo tek krenuli u gimnaziju i upoznali se, ona je pomislila da izmedju nas moze biti necega van granica prijateljstva. Nadala se da ce se ovoga puta stvari odvijati potpuno drugacije. Medjutim, kao i tada, prevarila se! Kako joj spanske sapunice nisu drzale paznju, nekoliko puta je uzimala telefon i ponovo ga ispustala na krevet u zelji da posalje poruku i izvini se zbog svog ponasanja. Nije ucinila nista lose, ali pomisao da vise necemo biti prijatelji je izjedala. 

Tada se setila jedne interesantne misli koju je procitala u skoli pre nekoliko meseci. ''Nikada se nemoj izvinjavati zbog onoga kako se osecas. Niko ne moze kontrolisati osecanja. Sunce se ne izvinjava zato sto izlazi i zalazi svake veceri i svakoga jutra. Kisa se ne izvinjava zbog toga sto pada. Osecanja su jednostavno osecanja i ona dolaze i odlaze istim tokom kao i sve u prirodi. '' Grickajuci nokte, shvatila je da je ona rodjenda plavusa. Ono sto sam ja pokusavao da postignem, ona je dobila po rodjenju. Sve savete koje je davala meni, odlucila je da primeni na sebe i vrlo brzo je shvatila da je to nesto najbolje sto je ikada ucinila. 

Umesto gubljenja vremena, izasla je iz imenika na telefonu i uzela novcanik iz torbice. U prvoj pregradi joj je uvek stajao novac. U drugoj je drzala licnu kartu, vizit karitce i broj taksija kojim se cesto vraca kuci. A u trecoj pregradi, koja je gotovo bila nevidljiva i dobro sakrivena, mala i potpuno neefikasna, cuvala je maleni papiric sa brojem telefona. 

Trckajuci hodnikom koji je bio obavijen ogledalima, mogla je videti svoj slomljeni odraz. Zakljucala se u kupatilo, pustila vodu na lavabou i htela da se umije, medjutim nije to ucinila. Umesto toga je spustila dasku i sela na solju. Dok je osluskivala vodu koja je podsecala na vodopad u njenom selu gde se kao mala veoma cesto igrala, razne misli su joj prolazile kroz glavu. Znala je da u rukama ne drzi obican papir. On ce joj promeniti sudbinu. Pozvala broj koji se na njemu nalazi ili ne, ishod je isti. 

Sada je Katy imala dva puta. Kao i uvek. Ljubav je u njenoj glavi bila na poslednjem mestu. Ljudi veoma cesto postave sebi granice u glavi. Linije koje se nikako ne usudjuju da predju. Medjutim, kada se dogodi trenutak u kojima su iskusani da to ipak ucine, u njima se javlja veliki nemir. Prelazenje granice je jedna od najtezih stvari u zivotu, dok jednom to ne uradis. A onda ... ondta postaje jedna od najlaksih. 

''Zelis li da se vidimo veceras? '' - iskucala je poruku i poslala je na broj koji je drzala zapisan. Nije proslo puno dok nije dobila odgovor. - '' Sta te je nateralo da se predomislis? '' 

'' Treba mi . '' - nastavila je sa dopisivanjem ugasivsi vodu koja je tekla. Sada joj to nije pomoglo da razmislja vec  je ometalo. Dlanovi su joj se znojili a celo , zajedno sa ostatkom lica, stvaralo joj je neugodan osecaj sitnih ujeda koji nije mogla da trpi, pa je u pauzama izmedju kuckanja pokusavala da obrise znoj sa njega toaletnim papirom koji je stajao pored. 

'' Vise nije dzabe. '' - stizala je poruka za porukom. - '' Da li mozes da priustis sebi? '' 

'' Koliko? '' - nastavila je dalje bez razmisljanja. 

'' Hajde da se vidimo u tunelu oko pola dvanaest veceras. '' 

'' Zasto bas u tunelu? '' - ostala je zbunjena. Katy nikada ranije nije radila ovakve stvari. Jedini tunel koji smo imali u gradu se nalazio na samom izlazu iz njega i tamo gotovo nikada nije bilo zive duse. U sred bela dana si mogao ubiti coveka i ostaviti njegov les tamo i niko ga ne bi pronasao sve do trenutka kada bi voz naisao. A uvece? Uvece je sluzio kao mesto na kome se okupljaju bas ovakvi ljudi, kakva je Katy upravo postala. 

''Znas li neko diskretnije mesto? '' - sve nedoumice su bile resene. 

'' Vidimo se onda tamo u pola dvanaest. '' - sada je bilo reseno.