Lažni život

Odlazim.

Ovo je zvanično najkraći izlazak u istoriji izlazaka.
Ponovo ulazim u svoj beli audi i odvozim se kući.

Mogla sam da odem da se napijem i pokušam da zaboravim sve, ali šta bih time dobila?
Ne zelim da budem kao svi ostali.
Otici cu odavde.Prosto, zelim da stvorim sebi realan zivot.

Pozvonim na vrata svoje ogromne vile.
Gabriela otvara i zabrinuto me gleda
"Da li je sve u redu, gospođice?"
Pošto ne odgovorim, ona nastavi
"Rano ste se vratili"
Uzdahnem i kazem
"Danas je tako ispalo.Bicu u svojoj sobi.Ne govori roditeljima da sam dosla."
Poslusno klimne glavom nakon sto shvati da nisam raspolozena za njena pitanja.

Gabi mi je uvek bila jako draga.Zapravo, cesce sam nju vidjala nego rođenu majku.
Sve decije probleme, a kasnije i malo vece sam resavala sa Gabi.
Mozda da joj kazem da planiram da odem?
Ali, koliko god me ona volela, njena duznost je da o svemu obavesti moje roditelje.
A meni to ne treba.
Ostavicu joj pismo.
Da, to je rešenje.
.
.
Ulazim u svoju sobu i počnem da se pakujem.
Vadim ogroman kofer iz ormana i počnem da pakujem neke osnovne stvari.

Osvrnem se po sobi i ugledam moje diplome, svedosanstva, pohvale...
Na drugoj strani su slike sa Markom, Teom, Sarom i ostalim 'prijateljima'..
Kako sam uspela da 19 godina vodim lazni zivot?
Zar nikada nisam ni posumnjala u to?
Bilo je ispita kada nisam znala za 10, ali sam je ipak dobila, zar ne?
I bilo je dana kada Marko nije mogao da dodje kod mene jer je imao 'obaveze sa roditeljima'.
Da li takav decko uopste zna sta su obaveze sa roditeljima?
'Da li ti znas?'
Govori glas u meni.
Ne.Ne znam.
Ali, sigurna sam da ni on ne zna.
Uzdahnem i stavim ruke preko glave kako bih se sabrala.
Sigurno nisi jedina kojoj se ovo desilo.
Sigurno je jos nekoj devojci bilo ovako kada je saznala da je njen zivot kompletna laz.
Savrsen dečko?
Sve desetke?
Najbolje drugarice u univerzumu?
Omiljena u drustvu?
Najbolji roditelji?
Uspesna i primecena gde god se pojavi?
Da nije malo previse, Hana?
Takav zivot jednostavno kao da vice iz sveg glasa:"Hej, ja ne postojim, ovo je laz!"
Dobro.
Ako ti ne postojis, ne postojim ni ja.
Hana Jankovic definitivno ne postoji.
Uzdahnem, te sednem na krevet.
Pakujem se..ali gde mogu da odem?
Mislim, gde mogu da odem sada?
Sada kada znam istinu o svom zivotu?
Ranije bih sigurno otisla kod Marka ili kod neke drugarice.
'Ranije ne bi imala potrebu da odlazis.'
I to je tačno.

O

nda mi sine.
Zasto bih uopste morala da ostanem u Novom Sadu?!
Ionako je i ljubav ovog grada lazna!
Odlazim.
Iako je moj zivot laz, moj novac nije.
Sve se i desava zbog prokletog novca!
Za svojih 19 godina nijednom to nisam iskoristila, ali sada hocu.
Pozovem osobu od poverenja i zamolim je da mi kupi neki mali stan u ..Beogradu?
Da.Beograd odgovara.
..
.
.
Pošto spakujem sve stvari koje su mi potrebne, polako se iskradem iz kuće..
Pošto je nemoguće izaći kroz vrata a da te niko ne vidi, ovog puta je i prozor dobro došao.
Ostavila sam Gabi pismo, preko nje ce moci i roditelji da saznaju da sam otisla.To im je dovoljno informacija.
'Draga Gabi.
Pre nego sto pocnes da citas ovo pismo, molim te popij tabletu za pritisak.
Znas da mi nikad nisu isla ova pisma, tako da cu biti kratka.
Odlazim.
Kada ovo pismo dodje u tvoje ruke, ja cu sigurno vec biti mnogo daleko.
Veruj mi, ovako je bolje za mene.
Pokusacu da zaista uspem ovog puta.
Iako si sada ljuta na mene, shvatices da sam u pravu.
Ipak, ne mogu ti reci gde idem jer ne zelim da rizikujem da ce moji roditelji slucajno pronaci ovo pismo.
Zamolila bih te da Violetu lepo pripremis pre nego sto joj budes rekla.Iako ima 17 godina, ona je jos uvek ogromno dete.
Nisam mogla da se oprostim sa vama dvema kako sam zelela, ali makar sam vas udostojila ovog pisma.
Nedostajacete mi.
S ljubavlju, Hana.
.
.
.
Uzimam taksi i odlazim na autobusku stanicu.
Pretpostavljam da moj beli audi ne ide uz ovu misiju 'Stvoriti realan zivot.'
Koja normalna 19ogodisnjakinja ima audi prve klase?
Nijedna, pa ni ja.
.
.
Posle dva sata čekanja, ulazim u autobus koji ce me odvesti do Beograda.
Posto utvrdim da je sa mojim novim stanom sve sređeno, utonem u duboki san pre nego sto iz korena promenim svoj zivot.
.
.
.
Evo ga prvi deo.
Mozda je malo kraci nego sto bi trebao da bude, ali morala sam da stanem na ovom delu.
U sledecem ona stize u Beograd i prava prica pocinje.
Hvala vam na podrsci koju ste mi u startu pruzili.Mnogo mi znaci.
Nadam se da vas necu razocarati, zaista cu se potruditi da se to ne desi.
Volim vas ♡
#vmtbofficial