sjeti me se ponekad || original writing

v. četvrtak

Koliko si toga rekao da voliš.

Moju kosu, moje lice, moje ruke, moje oči, moj miris, moj glas, moj smisao za humor, moj osmijeh, moje poljupce, moje usne, moje obraze, mene.

Sve to mrzim. Sve, sve, sve. Želim iskopati vlastite oči i pokidati glasnice i iščupati svaku vlas svoje kose.

Ali ne mrzim jedno; to što mi neizricivo nedostaješ. Ne želim te zaboraviti, Mirane, ne želim.

I zato neću učiniti ništa od navedenog. Jer kad god se pogledam u ogledalo, vidim nešto što si ti volio.

Ti, božansko biće.

Nedostaješ mi. Ne mogu bez tebe.