║Dakle, u ovoj prič se radi o jednoj vampirskoj porodici. Koja se vremenom smanjuje, iz nepoznatog razloga. Nakon sto je Karolina došla na zemlju i nakon što se porodica smanjila ona polako otkiva istinu i sve se menja...Kako se to desilo i zašto? O...
'Ti si odabrana,Karolina....'- Začuo se glas koji je za sobom imao eho.Pogledala sam na sve strane ali nikoga nisam ugledala. Ispred mene je dvorac, nekako čudan. Spor i osećajan korak sam napravila. U tom trenutku, oko mene se stvorila neka vodena supstanca koja je letela okolo mene, slično kao providna guma. U sledećem trenutku je to pljasnulo na mene, mahinalno sam zatvorila oći.
Imala sam osećaj kao da me je neko polio sa kantom vode. Polako i nesigurno sam otvorila oči. Prvo mi je slika bila mutna, a onda se razbistrila. Pogledala sam u ruke, crni špiasti nokti?Molim? Šta se samonom desilo?? Prstenje??
Mesto mojih crnih dubokih starki, sada su tu cipele na štiklu. Potpuno su crne boje i veoma su lepe. Mesto mog teksas, svetlo plavog šorca, sada su tu crne helanke koje su iscepane na kolenima. Mesto moje bele majice na britele, sada je tu crna majica na tri-četvrt rukave, a odgore je mantil crne boje, dužine malo više iznad kolena. Mantil je oko srtura ima prelep kaiš izakopčava se na dugmad. Takođe su mu rukavi tri-četvrt. Mesto mog lančića, sa priveskom vezde, sada je kristal od mesečevog kaena. Mesto moje duge, smeđe kose, sada je kratka kosa do ramena, platenasto plave boje.
Ovo je vampirsko odelo...'Karolina kreni...'-Opet se začuo glas. Pogledala sam na vrh dvorca. Iz te sobe, na vrhu, neko me je posmatrao. Koračala sam sigurno, približavajući se ogromnim, crnim vratima koja su oko sebe imala zlatan, metalni okvir. Stala sam ispred njih ali jedna mermerna ploča koja se nalazila pored tih vrata, skrenula mi je pogled. Pomerila sam se malo u stranu, da bi mogla da vidim šta predstavlja ta mermerna ploča. Na njoj su bila uklesana zlatna slova.
'Magična akatedmija'
Direktorka : Izabela Stolenson.
Ovo je akademija za nadarenu i veoma posebnu decu.
To je pisalo na toj mermernoj ploči. Znači ovo nije dvorac već škola. Prišla sam vratima, uhvatila sam ih za zlatne kvake koje su bile u obliku anđeoskih krila. Pošto su vrata bila preteška, uložila sam svu snagu i jedva sam ih otvorila. Kada su se otvorila, prvo što sam ugledala jesu bile stepenica.(Kao sa slike.)
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Polako sam zakoračila, vrata su se otvorila na spratui na terasu je stala neka starija zena. Imala je plavu kosu u punđi i veoma lepe plave oči. Imala je oko 50 godina. Po mojoj proceni.'Dobro došla Karolina. '-Sa veoma mekim glasom je rekla. Nasmejala se ,nakon što je izgovorila. Pogledala sam je, uzvarila sam joj pogled i odgovorila. 'Hvala,a Vi ste Izabela?'-Prvo je imala ozbiljnu i zainteresovanu facu, a posle mi se nasmešila i odgovorila.'Da , jasam direktorka ove posebne škole '-Uzvratila sam joj osmeh i laganim koracima sam se popela uz leve stepenice.
Stala sam naspram nje. Stidljivo sam se nasmejala i upitala sam je. 'Odakle znate moje ime?I zbog čega sam odabrana?Šta je značio onaj vuk,a šta ono pismo?' -Nasmejala mi se,podigla obrve i odgovorila mi. 'Hajde idemo do moje kancalarije,tamo ćeš dobiti odgovor.' -Osmehnula mi se i otvorila je ona staklena vrata. Ušla sam. Hodnik je bio ogroman, prošle smo skroz do kraja hodnika. Nista ne govorim , a ni ona .Svaki detalj razgledam po hodniku.Inače ceo dvorac iznutra takve boje.
Ulazimo u lift koji je sav od stakla. 'Ovaj lift je za nastavnike i za goste,učenici ove škole mogu da idu ovim liftom samo ako imaju nešto da kazu nastavnicima ili neki problem.A da se bezveze voze,to je zabranjeno.' -Nasmešila mi se,uzvratila sam joj osmeh.'U redu,to je jedno do pravila?' -Klimnula je glavom i podigla obrve.'Pravila ima još dobićeš u kancalariji sve.'-Nasmejala sam se 'U redu.'-Posto je lift bio od stakla i ogledala, pogledala sam se i videla sam još promena na meni. Moje smeđe oči sada su plave, čak sam i savršeno našminkana.
Direktorka mi se smešila.'Sada imaš prave oči.' -Okrenula sam se i pogledala sam je začuđeno, posle nekoliko minuta shvatila sam da mi je odgovorila na jedno od pitanja. U tom trenutku smo stigli do vrha škole gde se nalazila diretorkina kancalarija.
Ušle smo u nju. Sela sam na udobnu fotelju, a ona na svoju belo crnu, kožnu fotelju. Otvorila je fioku koja je bila spojena sa stolom, izvadila je sličnu uniformu kao sto je moja odeća. Uz uniformu je izvadila i neku svesku koja ima samo nekoliko strana.
'Izvoli,ovo su ti pravila,a ovo ti je uniforma koju trebaš da nosiš dok ideš na časove.'-Pokazala je i nasmejala mi se.
Uzvratila sam joj osmeh i odgovorila. 'U redu.'
'Pa ovako,za početak da ti pojasnim neke stvari...
