'Svetlost ili tama '

'Plameni dečko'

● Nastavak:

Otvorila sam oči i ugledala sam mušku osobu. Na sebi je imao sivi duks, a na glavi kapuljaču. Pokušala sam da mu doprem do odrazla lica, ali od tamnila nisam mogla.

Pogled sam skrenula ka zemlji, ugledala sam da ja lebdim, a on stoji na stubu. Njegove tople ruke su bile oko mog struka. Pogled sam skrenula ka njegovim nogama, imao crne farmerice i sivo-plave patike.

' Aaaa, proklet bio. PLATIĆEŠ MI TRODUPLO! '-Rekla je moja Lizabet, veoma iznervirana glasom.

Stegao me je jače oko struka i malo se sagnuo, tako da bude do mog uveta. Tiho je šaputao.

' Spustiću te tamo kod one klupe, ne izlasi dok ne završim sa njom. Jasno? ' -Klimnula sam glavom.

Stegao me je uz sebe. U sledećem trenutku smo se stvorili kod te klupe. Ne znam dal' je to bila brzina ili šta? Ali veoma brzo smo dospeli tu.

Za nama je skocila Lizabet, tačnije moja lažljiva majka. Veoma brzo se pomerio od mene i stao ispred nje. Ona je skočila u nazad, ruku je uperila u njega.

Stala sam pored drveta. On je podigao levu ruku, a sa desno se uhvatijo za levu. U sledećem trenutku na ruci se nalazio plamen.(Kao sa gornje slike)

Trgla sam se kada je plamen obuhvatio njegovu levu ruku. Zaista nisam znala šta je on, ništa mi nije jasno. Sva ova priča, sve ovo. Šta je ovde do kraja istina?

Lizabeta se zlobno nasmejala i na njega bacila crnu maglu, ako je to bila magla? Istog trenutka je i on bacio vatru. Vatra je spaila tu ''Crnu maglu''. Po izrazu lica, zaista je bila veoma besna.

Nešto je izgovorio i oko nje su se pojavili lanci. Pokusala je sa ledom da ih polomi, ali nije joj uspelo. Da se pomeri, nije mogla. Izgovorio je još nešto i lanci su joj obuhvatili ruke.

Laganim, a i u isto vreme, brzi koracima joj je prišao. Pucnuo je prstima i kroz nju je prošla struja. Lanci su se zapalili, a ona je vrisnula. Da izgvori nešto,krv joj je iscurela iz usta i lagano je pocela da kašlje.

'Ne mama...' -Ruku sam stavila na usta. Zašto sam ovo uvopšte izgovorila. Ona mi nije mama...On se okrenuo, a ja sam se vratila do drveta.

Sapnuo joj je nešto, a ona je vrisnula i lanci su je pustili. Pala je na zemlju i nestala zajedno sa iskricama.

On je polako koračao prema meni. Sve što sam videla premotavala sam u glavi. Sve slike prošlosti do sada. Prišao mi je.Slika se izgubila i sve je postalo crno.

Izabela P.O.V.

'Rat je započet...' -Ustala sam sa moje kožne fotelje i polako prišla velikom prozoru koji je gledao na dvorište.

Ugledala sam ne poznatog dečka, Brauelu i Karolinu koju je taj dečko nosio. Izgleda da se onesvestila.

Pritisnula sam slusalicu u uvetu i povezala se sa Brauelom. Ona je odmah pogledala u prozor i klimnula glavom.

Karolina P.O.V.

Lagano otvaram oči. Nalazim se u mojoj sobi u školi. Moj zamućeni vid nije moga da odredi ko je to stajao pored mene.

Sklopila sam ponovo oči i nakon nekoliko minuta sam ih otvorila i videla sam Brauelu, Izabelu i tog dečka.

'Sada si na sigurnom, pored tebe su sve potrebne stvari i ovde ostani!'-Izgovorio je.

Brauela mi je pomogla da se pridignem u sedeći položaj.

'U redu, a da li bi ja smela da znam ko si ti?'-Prvo je bio okrenut kao ogledalu, a onda se okrenuo ka meni.Tišina se stvorila...

★ ★ ★ 

Konačno i nastavak!Izvinjavam se što ste čekali veoma dugo na nastavak, ali zaista ranije nisam stizala.

Škola je počela, na žalost.Sledeći deo izlazi u petak, ako baš ne stignem onda u ponedeljak ili utorak. Potrudi ću se što ranije.

Malo sam izmenula način pisanja, naravno, toga će biti još :D

Hvala Vam mnogo na pregledima (89) ^_^Hvala na votedima (13):/ Komm (13):/

Nadam se da će votedi doći do velikog broja i naravno pregledi.
Vodet/Komm? Obavezno ako Vam se sviđa deo :D 

I Izvinite na GREŠKAMA :/ 

---->Nešto o sledećem delu:

Subota je, kristalisa nastavlja obilazak škole.Upoznaje se sa školom.
Nakon što je otkucala ponoć u njenu sobu je ušao neko i to baš u neprijatnom trenutku.
Nedelja jutro.Upoznavanje sa odeljenjem i časovima...

//Ko je to?
//Sa kim je u odeljenju i kako će se slagati sa ostatkom učenika?? 

--->Saznajte čitajući sledeći deo ^_^