'Svetlost ili tama '

'Šta je ovde istina, a šta laž?'

' U redu, a da li bi smela da znam ko si ti ? '- Prvo je bio okrenut ka ogledalo, a onda se okrenu ka meni. Tišina se stvorila. 

' Saznaćeš posle izvesnog vremena. '-Začuđeno sam ga pogledala. Pogledala sam u diretkorku koja je samo skloila ramenima.

' Brauela pokaži joj ostatak škole i sve vežano oko nje. Karolina, posle dođi gor do mene da ti dam Iltijeta. U redu? '-Rekla je direktorka sasvim ozbiljnim glasom. Klimnule smo glavom.

Posle toga, direktorka je izašla iz sobe, a taj decko je skočio kroz prozor. Malo suludo, ha?

' Hoćemo li? '-Upitala me je Brauela. Klimnula sam glavom. Uz njenu pomoć sam ustala sa kreveta.

Laganim koracima smo izašle iz sobe i tako smo i nastavile da šetamo veoma bogato ukrašenim hodnikom. Taj hodnik je vodio do učionica koje su po prilično bile velike i imale su sve potrebno za učenje. Samo da naglasim da su potpuno bile drugačije od normalnih učionica.

Kada se uđe u njih, pogled je usmeren na veoma veliku tablu. Pored table su velike merdevine na šinama, tako da nastavnik kada ima baš puno da piše, merdevine su tu da pomognu. Ispred table se nalazila katedra koja nije bila baš veoma mala. Klupe su bile na stepenicama, slično kao na fakultetu. Ukupan broj redova je 5 i svaki učenik je sedeo odvojeno od drugog.(Nadam se da razuete sam u klupi hhahh.) Sa obe strane, na zidovima koji su po prilično bili visoki, nalazili su se veoma veliki prozori. Na tim prozorima sa obe strane prozora bile su zakačene crne i bele zavese. Između prozora, direktno na zidu su bile okačene bele police na kojima su stajali ukrasi i vazne slike. Zidovi su bele boje sa krem trakama (po ivicama zida). Na podu se nalazio sivi tepih. Na plafonu su visila 2 kristalna lustera koja ni malo nisu bila mala. Ti lusteri su veoma lepo osvetljavali, i u isto vreme krasili ucionicu.

Svaka učionica je izgledala indetično. Jedina razlika je bila ta, što je svaka učionica bila prikladna za čas. Nakon obilaska svih učionica, kojih je po prilično bilo mnogo, prešli smo na salu za fizičko. Sasvim je drugačije izgledala nego u normalna. Imala je čudne sprave i veoma je velika. Svlačionice su imala, usput i tuš kabine. Sve je bilo odvojeno tako da se niko ni sa kim nije gledao.Svako je imao malu prostoriju za presvlačenje koja je sadržal: plastični zid i plastična vrata, tepih, ogledalo i mali orman na dve police u kojoj bi trebalo da stoje stvari koje skinemo sa sebe i oprema za fizičko.

Nako obilaska sale prešli smo na kafeteriju i dvorište. Kafeterija je bila odvojena od škole, što je zaista bilo higijenski. U kafeteriji se nalazilo dosta staklenih stolova sa veoma lepim i udobnim kožnim foteljama, boje kafe.Sve je bilo izlozeno kao u pekari, a usput je sadržalo sve kao i u običnoj radnji. Nakon što smo pregledali celu kafeteriju prešli smo na dvorište.

Veoma je bilo veliko. Dvorište sadrži sve kao u parku. Pod tim misli: klupe za sedenje, terene za vezbanje, stazu za trčanje, normalnu stazu, lepe delove gde su se gajile ruže, običnu šumicu za sedenje, deo gde se nalazila fontana, deo gde se nalazio bazen koji je bio poprilično velik i malo jezerce koje je krasilo dvorište. Sve je bilo umereno i odmereno, ništa preterano.

Posle malog predaha na klupi, vratile smo se u školu. Prošli smo pored nekih stepenica koje su bile zatvorene staklenim vratima i tamnim lancima. Prišla sam njima i u tom trenutku me je Brauela zaustavila. Pogledala sam je začuđeno.

' U taj deo ne idu učenici. Direktorka dozvoljava samo pojedinim učenicima da uđu. Ako dobiješ dozvolu onda ćeš smeti tamo da ideš. '-Klimnula sam glavom i nastavile smo hodnikom koji je vodio do ogromne biblioteke.

Biblioteka je veoma velika. Police su bile od poda pa skroz gore do plafona, naravno postojala je terasa koja je bila prikačena za gornji deo biblioteke. Kako smo išle napred naišle smo na poslednji deo biblioteke.Sišla sam sa gornjih stepenica i laganim koracima sam se popela uz mermerne stepenice i stala na mermerni pod po kojem su bili neki crteži i uklesana slova.Kada sam stala u sredinu i pogledala ka gore. Ugledala sam prelepi uspon, izgledalo je kao toranj. Jaka svetlos mi je udarila u oči i na trenutak ništa nisam videla. 

' Karolina Stons otvori oči. '- Nečiji glas se začuo. Lagano sam otvorila oči. Ispred mene je stajala zena od 36 godina, po mojoj procni. Imala je prelepu dugu kosu koja je preklivala njena kolena. Na sebi je imala crno-belu haljinu koja je bila malo iznad kolena, dugih rukava.Imala je prelepe plavo-zelene oči, a na glavi je imala srebrnu krunu koja je imala kristal koji se presijavao plavu, belu i crnu boju.

Ruku mi je stavila na glavu, pogledala sam je u oči. Zaista je bila prirodno lepa, njene duge trepavice su krasile lice, a osmeh joj je bio blistav. Sjaila je pozitivnom i veoma toplom energijom. Veoma me zanima ko je u stvari ona.

' Stons?! Da li je to moje prezime? '-Upitala sam je nežnim i veoma zainteresovanim glasom.

Blago se nasmešila. 'Da to je tvoje pravo prezime, ti si posebno biće. Ona knjiga od tvog rođenja...'-Zastala je i pogledala u stranu. Pratila sam nje pogled ali ništa nisam videla na stranu osim prejake svetlosti. ' To je ustvari tvoja priča. '-Iznenadno sma se trgla i raširila oči. Knjiga, svi oni lepi trenuci do onog kobnog dana... Ne?... Hiljadu pitanja ni jedan odgovor.

' Ali kako? To bi onda trebalo da znači da mi ono nije prava majka niti otac, a da je neko 3 moja majka? '-Odmahnula je glavom.Pogledala me je zabrinuto. Ruku je savila na moj obraz. 

' Mila, ti si mlada vampirica koja nikada nije bila običan smrtnik. Lizabet je tvoja starateljka,a... tvoj otac, on nije postojao nikad. '-Spustila sam pogled na pod. Šta je ovde istina, a šta laž?

'A kako Vi to znate? I ko ste Vi uvopšte?' -Iznervirano i veoma drsko sam rekla.

'Ja sam.....

☆ ☆ ☆ 

Evo ga i obećani nastavak....

Hm hm pa sad, malo je sada komplikovano objasniti sve jednoj mladoj vampirici koja uvopšte ne zna šta je tu istina i ko je ko. Zar ne?

^_^  Sledeći deo bi trbao da izađe u Sredu.

Pa malo da vam pojasnim šta će dalje da bude...Ovako, planiram da u narednim delovima, Karolina shvati neke stvari koje su veoma komplikovane... Pošto je ona okupirana svim pitanjima i veoma je zabrinuta, jedno čudo će se desiti i oko toga će početi da brine i da se zapitkuje i to će joj pomoći da otkrije natavak istine... Sve u svemu polako ulazimo u jedan zaplet koji neće tako lako da se otplete, skoro do kraja 1 sezone se neće otplesti jer će stalno uletati nove stvari i tako će priča da bude duga i veoma misteriozna i zanimljiva.^_^

Volela bi da mi u komm napišete šta će dalje da bude, po vašem mišljenu i naravno da ostavite voted  ^_^

Ako kasni sledeći deo, zaista mi je žao... znate škola, testovi i to me ometa oko pisanja priče. Ali ako uspem odlično, ako ne nadam se da ćete imati srpljenja :D 

Hvala na pregledima(99) ^_^ Skoro 100, što je zaista za pohvalu. Hvala na votedima(14) :/ Nadam se da će ih biti više! Hvala na komentarima (14) :/ Nadam da će i njih isto biti znatno veći broj ^_^

Ukratko, HVALA VAM!

 ✬Nešto o sledećem delu:

●Karolina je šokirana kada je saznala delić istine.Ta istina ni malo nije laka da se prihvati.

~Zašto i kakva je to istina?

●Nakon što se vratila u normalnu prostoriju u biblioteci, direktorka je saznala šta se desilo sa Karolinom. Nakon toga ona se povlači sa pozicije i polako je navodi na to 'šta je to u stvari njen ''Život''

~Šta je to smislila Izabela? Šta je mislila pod tim 'Šta je to ustvari njen pravi ''Život'' ? Da li Karolina ustvari i ne zna šta je to život?

●U sred noći u njenu sobu upada neko ko je zaista ne očekivan gost...

~Hmm hmm Ko je to? I zašto je ne očekivan?

❃Otkrićete ako budete čitali sledeći deo ^_^ !