In dark eyes (Broken Angel)

Live While You Can (2)

Moj vrtić je jako lepa zgrada,octana cvećem i drvećem. U njega sam krenula kada sam se sa 3 godine preselila na potpuno drugi kraj grada.Pored njega se nalazi igralište u kome smo se moja bivša najbolja drugarica Jovana često igrale na vrteškama i ljuljaškama,ona sada živi na Havajima. Da,mene su svi zaboravili. To igralište je često puno dece i kada prolazim pored njega zatvorim oči i slušam tu dečiju graju. Ne možeš razumeti šta pričaju,ali je to ipak prijatan zvuk koji te odmara. Zimi je igralište prazno,ali ipak ima ponekog napravljenog sneška koji stoji sam,uobičajno ima smoki u obliku usta i šargarepu umesto nosa. Tada se čuju zvuci škripanja ljuljaški dok ih vetar ljulja..,ako se duboko zamislim mogu videti mene i Jovanu kako se igramo. U vrtiću sam upoznala osobe koje će ceo život biti uz mene i u dobrom i u lošem smislu: Nikola,Ana,Irina...To su sve osobe koje su išle samnom i u školu. Bilo mi je lepo,ali sam ipak bila usamljena...Često sam bila bolesna pa sam svake druge nedelje pila razne lekove i propuštala zabavu u vrtiću, nisam išla na rekreativne, ali ipak i pored svega to će mi biti najlepši deo života.

*Flashback*

"Saro! Šta radiš to? Kako si mogla da organizuješ decu da iščupaju celu granu drveta??"-mislila sam 'pa šta? '. Starija žena me je gledala prekornim pogledom i urlala na mene. A ja jesam dobro dete,pa šta grana manje više,bitno je da su svi živi?!

"Izvinite vaspitačice."-Postojale su neke granice za mene...

**

Sećam se jednog dana mi je bilo jako loše i tata me je odveo iz vrtića i otišli smo na neko igralište sa puno spravica za rekreaciju,kasnije smo jeli sladoled i gledali zalazak sunca.. Taj dan mi je ostao u sećanju iako se nije desio nikakav poseban dogadjaj. Sve je bilo tako jednostavno i bili smo tako bezbrižni bez nekih problema.

Iako smo imali manje novca,mislim da smo bili srećniji.. Moji roditelji su jedva skupili novca za naše prvo letovanje. Išli smo u Crnu Goru,u Bečiće. Nisu imali novca da mi kupe veliki obrok u hotelu pa su mi kupili dečiji,ali pošto sam ja imala dobar apetit,vlasnici hotela su mi davali obrok za odrasle po ceni dečijeg.. Nismo kupili rekvizite za plažu već smo ih pozajmili. Ipak dok gledam slike sa tog letovanja na svakoj slici smo svi nasmejani i istinski uživamo!

Vrtić je najbezbrižnije doba,svi su srećni i sve se svodi na igru i zabavu,ali 'sve što je lepo kratko traje'....

*Flashback*

"Mama namesti mi taj kajš!"-Žena sa tamno braon očima i crnom kosom me gledala sa nervozom u očima.

"Dobro Saro danas krećeš u školu,budi dobra,slušaj učiteljicu,nemoj da pričaš na časovima,jedi užinu,peri ruke,..."-Nisam je više ni slušala. Zar ona stvarno misli da će ovako malo dete sve to da zapamti?

Moja škola... Jeza me hvata. Tako je velika! Kako ću se ja ovde snaći? Hoću li se uklopiti? Da li ću imati dobre ocene? Sve su to pitanja na koje nemam odgovor. Odjednom sam se okrenula i videla osobu koja mi ulepšava svaki dan,samo mi njen osmeh treba i meni je predivno..

"Hej mama! Eno je Coka!!!!"-  Ona je posebna,nekako misteriozna. Imam osećaj kao da treba da je štitim od svega i branim od nasilnika.. Kao da imam neku odgovornost prema njoj. Uhvatila sam je pod ruku i otrčala u učionicu. Odmah me je dohvatila neka nesreća. Svi smo dobijali sveske i olovke za prvi dan škole,a ja sam dobila muški paket. *

Nisam bila svesna da to neće biti ni blizu mojim budućim problemima u ovoj školi...

*6 meseci kasnije*

Više ne sedim sa Cokom,sada sedim sa nekim dečakom! Isekla sam kraj kose i prosula po njegovom bukvaru i rekla mu: "Vidi Uroše! Ja sam te malo ošišala!". Krenuo je da plače.. 

Izašla sam iz klupe i zakucala se u neku devojčicu. Bila je okružena svojom grupicom. U prvom trenutku sam se malo i uplašila.

"Ćao! Ja sam Sara!"    "Lea." -Pogledala me... Sa gadjenjem,žalosti,.. Bila je bogata što se i videlo na njoj.. Savršeno je mirisala,kosa joj je bila divna,imala je mačkaste tamno braon oči , obučena u najnovije modele u radnjama,okružena njenim društvom gde su je svi voleli, tako mršava,a opet lepo gradjena. Nisam bila ljubomorna na nju,nisam mogla jer ja nisam takva osoba,više sam prema njoj osećala neko strahopoštovanje.Ono što je ona imala bio je moj san..

*****

Sutradan smo ja i Nina htele da se igramo sa Leom i njenim drugaricama. Meni su rekle da ne mogu da se družim sa njima. Nina je ostala sa njima,a ja sam se vratila nazad kod Coke,Ane i Irine.***

To me tada nije pogađalo,ali danas mislim da je taj događaj kriv za sve moje probleme.. Verovali ili ne to što me tada nisu primile u igru me i dan danas rastužuje,kao da se desilo juče,a ne pre osam godina.

Te godine su se rešili naši finansijski problemi,ali kako smo imali sve više novca,problemi u mojoj porodici su počeli da se gomilaju...

*4 godine kasnije *

Ja i Lea smo super drugarice! Tata putuje po svetu,ali ne često i dalje ima vremena za mene! Ana i Lea su u svalji i mrze se,a ja se družim sa obe. Jedna Lia je sa Anom,ali ona je ustvari Lein špijun.. To me je šokiralo jer nisam očekivala da Lia i Lea moga da budu tako zle!

*Rekreativna u 4. razredu*

"Saro nemoj da plačeš!!"-rekla mi je učiteljica..Ali šta ću nisam ja kriva što volim svoje odeljenje. Ne želim da se razdvojimo.. Trebaju da nas pomešaju i da idemo u druga odeljenja,a moja simpatija i Uroš...Se prebacuju u druge škole.. Plakao je..Samosammu prišla i čvrsto ga zagrlila,mirisao je moju duksericui plakao,a i ja naravno sa njim..Na rekreativnoj smo bili par u sportskim aktivnostima.. Ali ja ipak mislim da je on zaljubljen u Leu i Liu,ipak one su jako lepe.. Ja i nisam nešto. Inače mi ga zovemo Mixa (Miksa) i sedeo je do mene ove godine,nije najlepši,ali za mene je najsavršeniji. Sa 10 godina smo znali šta je ljubav,dobro možda ne 'mi'...Ali ja sigurno da.

*5. razred*

Period u kojem su sve moje muke počele zbog samo jedne osobe..Ta osoba je uspela da mi upropasti pola osnovne,natera me da brzo odrastem i da gledam na svet drugačije!! NIKADA JOJ TO NEĆU OPROSTITI!! NE MOŽEŠ TEK TAKO DA DOĐEŠ I UKRADEŠ NEKOME PAR GODINA DETINJSTVA! NIJE TO IGRAČKA ZA BEBE! KO SI TI DA TO URADIŠ? TI SI NIKO I NIŠTA!!

Kada bolje razmislim ipak moraš da budeš neko da bi to uradio.. 'Ako si sad započela ovo, očekuj da ću ti vratiti istom merom. Ovo nije gotovo!' -Iz mene ponekad ne govorim ja,neke reči nesvesno izlaze iz mojih usta.. To me i uništilo.

Hejj!!!♥ Nadam se da nije bezveze nastavak! Trudila sam se da se setim raznih dogadjaja samo zbog vas !! :* U sledećem nastavku ću vam objasniti ko su ustvari Lea i Lia,i kome sam posvetila zadnji deo ovog nastavka ;) Znate da vas volim :* U sledećem nastavku će vam se pojaviti..... Bolje da vam ne otkrivam ;) Vidimo se :***

xoxo S*