In dark eyes (Broken Angel)

Don't cut angels wings (4)

"Tik-tak,tik-tak,tik-tak,tik-tak,tik-tak,tik-tak,tik-tak,tik-tak,tik-tak,tik-tak,tik-tak,..."

Svaka sekunda je važna. Svaki otkucaj srca je presudan. Svaki događaj neočekivan. Sudbina je neodrađena,sam je krojiš. Svako može da ispriča svoju priču. Svaki čovek je otvorena knjiga. Nijedna sudbina nije zapečaćena. U svakom trenutku se nešto može promeniti. Jedno poglavlje mog života je gotovo. Gotovo je! Osvetnik je došao da naplati dugove...

***

Kako je ovaj svet prolupao. Ovi ljudi,sve ovo.... Ništa više nema smisla! Nije kao nekada. Sve je novo,sve se promenilo. Ljudi se okreću kada prođem pored njih. Zašto? Zato što sam drugačija? Ne, ja samo ne želim da budem još jedna ovca kao ostali. Ljudi ne vole ovce,jedu ih. Neću biti kao ostali. Sada sedim i gledam ih. Užurbano prolaze noseći ogromne kese u rukama pričajući preko telefona većeg od njihove šake. Noć. Hladnoća. Niko me ne vidi. Kao da sam senka. Kada ćutiš niko te ne čuje. Malo je onih koji i kada ćutiš znaju šta pričaš. Neće svi razumeti suštinu. Nikada se nisu zapitali koja je svrha njihovog postojanja,zašto su baš oni ovde i ko ih je poslao? Ne, najbitnije je imati markiranu odeću, velike mobilne telefone,novi automobil... Novac. Reč koja mi odzvanja u glavi. Kako da opišem sve što se sada dešava,kakav je svet? Površan. Sa Kalemegdana se može videti ceo kraj u kome sam odrasla. Svi ti doživlaji... Svaki deo je poseban. Gorak ukus u ustima,to je ono što trenutno osećam. Beograd. Nazvan po svojim belim zidinama koje su se videle sa reke. Grad u kome je napisana moja istorija. Sve što je jednom počelo,mora se završiti. Sutra je novi dan, od sutra sam nova ja.*

 "Bacila si me u bedak!"-Gurnula je moj pismeni zadatak na kraj klupe.

"Kako možeš tako da razmišljaš? Ti bi se ubila za nekoga?"

"Samo za jednu osobu."-Blago sam se nasmejala,on je zaista poseban. Nije kao ostali. Jedina lozinka koju ne mogu da prokljuvim. Kada razgovaramo,više ćutimo. Između nas je poseban odnos... Malo je njih koji su sa svojom simpatijom prošli toliko toga,a nikada se nisu poljubili. Bedno je to. Kao stranci koji se previše dobro poznaju,neobjašnjivo.

Neki su odlučili da unište naš odnos i sve što nas je ikada povezivalo. Nažalost njihove akcije su bile uspešne... Više ne razgovaramo. Naši putevi su se razišli

***

  "Učiteljice! Je želim da sedeim sa Sofijom!" "Saro,bez prigovora! Sedi pored njega i da te više nisam čula!"

 Polako se odvukla do druge klupe koju ću dugo vremena posle toga idalje pamtiti.

 Taj događaj joj je obeležio ceo život.

On nju-ona njega ne,ona njega-on nju ne.. To je bio začaran krug u kome su se njih dvoje vrteli,njihovi životi dve paralelne linije koje se nikada ne presecaju. Ta školska ljubav će je zauvek pratiti,kroz ceo život. Oni su se voleli,to niko ne može osporiti i upropastiti. Ponos. Stvar koja ih je uništila do kraja. Ne zna se da li je to bio ponos ili strah. Oboje su se plašili da će ako priznaju svoju ljubav biti odbijeni i odbačeni. I šta sada imaju od toga? Ništa. Sve je izgubljeno. Dobro,možda ne sve ali većina je davno uništena. Njihova ljubav je kao klackalica,čas lebdiš,a već sledećeg trenutka si na zemlji i trudiš se da se odgurneš.Ona je odlučila da nikada više neće trčati za njim,u isto vreme je i on to obećao. Neka obećanja jednostavno ne traju dugo.

Jedna je stvar kada se zaljubiš u najzgodnijeg dečka u kraju koji ima prelepe plave oči,ali ljubav... Ljubav je kada nađeš nekoga ko nije savršen,ali je ipak tvoj.

 ***

Više to nisam stara ja konačno živim. Ocene sam smatrala kao oružje koje ću uvek moći da koristim u svoju odbranu,ali za njih više niko ne mari. Upoznajte novu mene.

Kao i obično u tačno 7:35 krećem u svoju divnu školicu. Sarkazam mi je drugo ime. Ispred ulaza sam videla dobro poznatu grupicu dece.. Idemo ispočetka.

-Vidi,vidi koga nam je to maca dovukla na vratanca..

-Iz daljine se primećuje koliko si glupa,kada prođeš biljke se osuše od žalosti za tobom-

Osetila sam prasak na svom obrazu. Vreme je stalo i svi su ćutali. Pogledala sam u čija je ruka i dalje bila na mom obrazu. Stisnula sam pesnicu i raspucala je u nos iz sve snage. Krv je šikljala na sve strane i svi su nasrnuli na mene.Nisam se dala umela sam da se odbranim. Primila sam par dobrih udaraca,ali sam ih zato sve raskrvarila. Pogledala sam oko sebe i imala šta da vidim. Svi su sedeli jedni pored drugih i plakali,a neki su već zvali roditelje.

-Odlazite.

Svi su krenuli da trče i vrište. Ostala sam sama a oko mene je bila gomila krvi. Srećompa nema kamera. Uzela sam vodu iz ranca i prosula po podu kako se ne bi videla krv. Otišla sam do kuće i pokupila sav novac koji sam pronašla. Izvadila sam sve knjige iz ranca i ubacila odeću. Pasoš je tu. Nisam želela da se pogledam u ogledalo ali sam na brzinu obrisala krv peškirom i videla da imam par modrica. Sela sam i lagano ručala,bez žurbe,bez pritiska. Uzela ranac i obula patike i ušla u svoju sobu. Izvadila sam telefon i pozvala Dijanu.

 Zvonilo je par trenutaka i onda se javila:

-Halo

-Žao mi je.

Bacila sam telefon kroz prozor i izašla napolje. Osećala sam se kao da svi gledaju u mene i posmatraju me sa gađenjem i strahom. Otišla sam do parkića. Ni manje ni više nego..

-Čuo sam šta si uradila. *ćutim*

-Lepe vesti brzo putuju-Podsmehnula sam mu se.

-Porešila si. To nisi ti. Ti si mala savršena,koja dobro uči i druži se sa svima. Devojčica divnih braon očiju. Moja ljubav..

Osetila sam kao da me nešto preseklo. Ja sam šta? Nisam ga više slušala te reči su mi odzvanjale u glavi kao da ih neko ne prestano ponavlja. Osetila sam da snažan zagrljaj i suze koje su mi padale na teme. On to.. Plače? Ne mogu da verujem.

-Kukavice!-odgurnula sam ga od sebe koliko god sam jače mogla.

-Ja sam hrabra i sve ću prebroditi! A ti... Gadim te se! Pobegneš svaki put kada zaškripi! Svi vi to radite.. Samo ja ostajem do kraja. Nije ti bio problem da svima ispričaš šta osećam prema tebi i zapečatiš mi sudbinu u ovom kraju! Šta je? Deluješ mi prepadnuto. Nisi očekivao da mala tiha devojčica ima jezik? Vidiš ljudi su puni iznenađenja.

Okrenula sam mu leđa. Beograde hvala ti što si me stvorio. Ti možda ne ispunjavaš snove,ali ti si tu da ih napraviš. Već polako pada noć i pale se svetla. Nikada ne sijaš kao noćas. Ali znaš moram ja krenuti dalje. Mnogo si ti propatio zbog mene lepi grade,neću da si na lošem glasu zbog mene. Ali ne zaboravi,vratiću se.

-Zbogom.-Niz moj obraz je poteklo nešto slano. Nije moguće... Jer ja to plačem. Jedna suza ne više. Stisla sam oči i zaustavila ostale. Eh pa drago moje društvance,mama,tata i svi ostali koji su svih ovih godina podržavali moje lagano propadanje samo da znate.. Ova suza je poslednje što ćete dobiti od mene.

Znate,niste trebali da pokušavate da odsečete anđelu krila,njemu uvek izrastu nova.

S*