In dark eyes (Broken Angel)

Me & My Snowy Street (1)

Te oči.. Pričali su kako su one tako divne da mogu da umire ljutog,i izleče bolesnog. Ali oni nisu znali da je u njima ispričana jedna tužna priča..

Najviše volim zimu. Dok gledaš te pahulje kako polako padaju na zemlju sve ti se čini mogućim! Svaki uspeh je dostižan i sve što zamisliš se može ostvariti. Često bih istrčavala iz kuće i bežala od svih problema. A da znate imala sam ih previše. Izlazila bih i ne bih se vraćala satima. Imala sam svoje snove koje niko nije morao da zna. Svi su gurali nos tamo gde mu nije mesto,svi su me pritiskali da im odam neku svoju skrivenu tajnu i da im ispričam neke sveže tračeve. Nisam to podnosila,bežala sam od svega toga i išla na toplu čokoladu. Imala sam običaj da se vrtim u krug i gledam u nebo dok mi sneg pada na lice. Ljudi su prolazili pored mene i gledali me kao da sam luda,ali mene nije bilo briga. U tim trenucima sam htela da zaledim vreme i odletim na neka mesta koja sam želela da posetim London,Pariz...  Izlazila sam tek kasno uveče,oko 21h-tako mi je bilo lepse.
              Tada sam zamišljala koko bih bilo da jednog dana odem od kuće i nikada se ne vratim. Pa da bilo bih hmmmm...

Zanima vas kako devojčica koja vidi svet ovako vedro ima toliko mnogo problema?

Pa to i mene zanima,ali eto i ja bih to volela da znam,ali hajde reći ću vam samo da sam 'magnet za nevolje'.

Evo ispričaću vam sve dok se šetam kroz jednu ulicu koja mi je obeležila deo života.

Prvo je tu jedna velika arena,tu sam kada sam bila manja često dolazila sa tatom da gledam razne utakmice ili predstave na ledu. Oduvek sam želela da se u toj ogromnoj areni održi jedan koncert od poznatog Boy benda. Tu sam se uglavnom smejala tatinim šalama kojima mi je izvlačio osmeh na lice.Inače nemam braće i sestara. Sama sam,jedinica. Moj tata je dobar čovek,svakoga dana sam sa njim provodila puno vremena,više se posvećivao meni nego svom poslu. Dok je mama za razliku od njega radila. On je nizak i sitan čovek,ali velikog srca. Bio je tu za mene da me posavetuje i da me oraspoloži,čovek kakvom treba zavideti. Ima prelepe oči ,ali njegove su za razliku od mojih svetle,i često menjaju boju,skoro svakog godišnjeg doba mu se makar malo promene. Leti su maslinasto zelene,zimi plave,a u proleće i jesen braon-zelene. U njima se prosto izgubiš. Odlutaš i nevraćaš se dugo vremena. I te oči imaju priču,isto kao i moje tamne oči,ali u ovima se vidi da će biti srećan kraj,a u mojima,pa njihova priča je tek počela...

Kada pogledam desno u daljini mogu videti tržni centar. Da,ja volim da kupujem stvari,može se reći mala kupoholičarka. Ali taj tržni centar je poseban. Do njega vodi podzemni prolaz,na stepenicama koje vode u podnožje uvek sedi jedna baka i prosi. Jednog leta kada sam je prvi put ugledala videla sam da je tako izmučena.. Nisam mogla da izdržim. Stala sam ispred nje i izručila joj skoro sav novac koji sam tada imala. Žena me je pogledala u čudu i krenula da se zahvaljuje. Samo sam joj rekla da sačeka i otišla do prodavnice i kupila joj nekoliko potrebnih namirnica. Ima plave oči, tačnije tirkizno plave sa tužnom pričom,osećam to. Dobro,pa ja definitivno moram da prestanem to da radim. Više ne smem da budem takva! Pa ja svakoga tako brzo pročitam.! Ja jednostavno sve vidim u očima ljudi,a ne dozvolim im ni da se predstave,odmah sklopim kockice u svojoj glavi  i često znam puno toga o nekome, a da nismo progovorili ni reč medjusobno. Sve je u držanju tela,pokretima ruku,pogledu.. Dobro ja više neću opisivati ljudske oči! Opsednuta sam gledanjem u tudje oči i razmišljanjem kakve poruke kriju! Sada znate zašto je taj tržni centar poseban,ne zbog svega štoima u prodaji već zbog te bake. Često razmišljam o njoj,štoje čudno jer je ja ni ne poznajem. Svako mesto za mene je različita priča..

Prolazim pored McDonald's-a..Tu sam jednom osvojila nagradu u šahu. Pa ja sam pametno dete! Ja sam zadovoljna sobom, imam logiku 'Uvek postoji neko ko je gori od tebe i kome je lošije u životu.'.Ako počnete da je primenjujete shvatićete o čemu vam govorim. Ja sebi često nalazim mane,ali se ipak trudim da ostanem pri svome,jer ovo je grad u kome opstaju samo oni koji su dovoljno jaki pod pritiskom društva,ostale uništavaju. Ako ti neko kaže 'Ružna si!' ne možeš se sakriti u mišju rupu i plakati, već im moraš vratiti istom merom 'Alo majmune,imaš kod Kineza povoljno ogledalo,idi kupi neko i pogledaj se malo,pa mi se onda javi da razgovaramo!'. Da,ni ja ne volim tu logiku. Ali takav ti je ovde zakon.. Tužno,zar ne?

Crkva i deo oko nje su najlepsi deo ulice zimi. Prekrivena je sa tek malo snega,a u njoj je uvek toplo. Inače nas stalno uče kako treba da verujemo u Boga,ali retko ko to poštuje. Ja često razmišljam o tome ima li te 'više sile',ali opet morao je neko da me čuva pored svih mojih nevolja. Koliko ste shvatili ja često razmišljam.Kada me neko pita u 'Šta radiš u slobodno vreme?'. Malo je glupo reći 'razmišljam',zar ne? Razmišljam i kada neko priča,odmah donosim zaključke i pravim stav. Moj mozak je kao ogromna fabrika. Ponekad me užasno boli glava od razmišljanja.Tako malo dete,a toliko razmišlja..

Tržni centar u mojoj ulici je mali,ali imam neke uspomene vezane za njega. Kao na primer kada je moja drugarica prevrnula štand sa Milka čokoladama i pobegla,ili kada smo se vozile u kolicima i zakucale u neku ženu.. Bilo je svačega tu,uglavnom retke lepe uspomene..

Sad sam na pešačkom prelazu izmedju moje škole i mog vrtića..Kuda krenuti? Ipak biram školu. Prava priča tek sada počinje...

Drago mi je što je priča dobro počela i zahvaljujem svima koji je čitaju♥ Izmučila sam se za ovaj nastavak jer 1. put u životu nešto objavljujem :P Molim vas što više komentara,da vidim ima li svrhe nastavljati? Nadam se da vam se svidja,inače za informaciju ovaj nastavak ima 956 reči,bez mog komentara. Nikada ništa duže nisam napisala!! Prvi delovi će biti o meni,mom životu,navodnim prijateljima..Razjasniću vam zašto toliko pominjem oči i o kojim problemima pričam :) Momci iz 1D će se pojaviti u kasnijim delovima :D Nadam se da vam nije dosadno!

xoxo S*