Čudesni Broj Sedam

Part 2

Jutro
Bude me zraci sunca. Divno je jutro, samo me jos uvek boli glava. Ubicu se.

"Chris!"
Prodrala sam se najjace sto sam mogla.

"Sta je?"
Drao se iz druge sobe.

"Kada idemo na zurku?!"

Chris je usao u sobu i normalnim tonom rekao.

"Na zurku idemo u 18:00 a sad u 11:00 idemo u bolnicu."

"Jel moramo u bolnicu?"

"Da, spremaj se."

"Evo."
Spremila sam se i krenuli smo.
Ulazim u bolnicu odma nesto pocne da me steze u grlu. Uvek sam mrzela bolnice, domove zdravlja i klinike. Nikad nisam mislila da ta mesta donose ikakvo dobro ljudima, ko god jednom udje tamo kao bolestan ili kao povredjen ne izlazi odatle. Ja sam ziv primer. Anemicna sam, od uvek sam bila. Stalno sam dolazila ovde, mrzim ovo mesto iz dubine duse.
Chris je otisao da nadje doktora. Vraca se.

"Ej."

"Idemo kuci."
Iznervirano je promrmljao.

"Zasto?"

"Nema krvi. Pokradena je bolnica cela."

"Pokradena. Krali su krv? Da li si ozbiljan?"

"Makenzi kreni!"

"Idem, idem!"

Skroz je nervozan ne znam sta je sa njim.

Usla sam u kola i zazvonio mi je telefon.

"Halo?"

"Zdravo Makenzi, ovde Kylie, tvoja instruktorka plesa."

"Reci sta treba?"

"Veceras ima jedna zurka i unajmili su nas da plesemo da li ces doci? Ti si ipak glavna u grupi."

"A gde je zurka?"

"U klubu "Cristal". To je novi klub i cetiri decka su zakupila ceo prostor. Pre par dana su se doselili i ovo je njihova zurka useljenja."

"Ja sam zapravo pozvana ali naravno da cu plesati samo ne sve vreme."

"Vazi cao."

"Cao!"

Kako sam srecna nisam plesala na nekom desavanju skoro mesec dana .

"E Chris, plesacu veceras na zurci."

"Ne vise od tri pesme."

"Uffff dobro, smrac."

''Cuo sam te.''

"Znam."
Isplezila sam mu se.
17:00
Vreme je da se spremim.
Obucicu crne pantalone, crnu majicu na brtele i bebi roze-rezedo kosulju sam vezala oko struka. Nasminkala se i uvila kosu. Savrseno. A posto je moja malenkost visoka 165cm obula sam crne,elegantne stikle nisu previsoke.

Sisla sam dole u dnevnu sobu tu me je cekao Chris.

"Izgledas fantasticno."

"Hvala. Ajde sad, idemo,idemo,idemo."

"Dzaba tebi sto imas 16,kada se ponasas kao dete od 5 godina."

"Kreni i nemoj mnogo da zvocas."

"Ja samo zapazam."

"Nemoj ni da zapazas."

Usli smo u kola. Posle 10min. voznje stigli smo. Konacno osecam se kao da se vozimo 3h mada stigli bi i brze nego je Chris stao na svako crveno na koje je mogao.
Ulazimo u klub odmah sam osetila tu mesavinu alkohola i cigareta u vazduhu, ihhhh.
Prilazim sanku i taman da otvorim usta da kazem konobaru sta cu da pijem cujem dobro poznati promukao, zenski glas kako doziva moje ime.

"Makenzi!"

"Beth! I ti si dosla?"

"Da. Imam nesto vazno da ti kazem."

"Sta cekas?!"

"Imam decka."

"Opaaa! Od kada to?"

"Od juce upaznala sam ga ovde u klubu on je jedan od momaka koji su zakupili ovo mesto."

"A, koje je ime doticnog decka?"

"Mike!"

"Mike? To je strava, mnogo mi je drago sto imas decka."
Zagrlila sam je.

"Ma nacicemo i mi tebi nekog."

"Ne hvala. Dobro mi je i ovako."

"Party breaker mali. Hahah."

"E ja moram da idem vidimo se kasnije patko."

"Vazi zeko."

Ja i ona imamo jako cudne nadimke. Inace mrzim nadimke ali jako volim zeceve tako da to me drzi kod tog nadimka. Idem da plesem sad ne smem vise od tri pesme 'smarac' je rekao svoje.

Izlazim na scenu i osecam se jako cudno nije mi najbolje. Posle dva minuta igranja sklonila sam se u stranu. I vratila se u masu ljudi koji su se okupili na ovoj zurci. Idem malo na svez vazduh. Ufff mnogo bolje. Posle nekih pet minuta vracam se u klub. Pokusavam da nadjem Beth ili Chrisa ali njih nema nigde. Prilazim sanku ali tu zaticem najgoru osobu ma svetu Melany. Ona i ja smo bile primorane da se druzimo. Ona je ne vidjeni snob. Druzile smo zato sto su nasi roditelji bili stari prijatelji.

"Makenzi? Jesi to ti?"
Pistavi glas karakondzule ispred mene koju sam pokusaka da zaobidjem mi se obratio.

"Cao, Melany."

"Nismo se dugo videle zar ne?"

"Pa pravo da ti kazem neka tako i ostane. Caos."

Dosada. Mrzim je iz dna duse. A sada da nadjem Beth. Prelazim pogledom po guzvi koja plese.
I kraickom oka je zaticem u separeu. Tu je i moj brat, i Mett, i Tayler, Mayson, Chaz. Ici cu do njih idem prvo idem do wc-a da popravim sminku. Isla sam ka wc-u i videla da je nekom decku ispao novcanik. Sagnula sam se i dohvatila. Ispao mu je novcanik iz dzepa nije ni provalio.
"Izvini! Hej!"

"Sta hoces? Ne zanimaju me starlete kao sto si ti!"

"Ispao ti je novcanik majmune!"
Ubacila sam mu novcanik u ruku i usla u wc.
Popravila sam maskaru i otisla do separea.
Pa cekaj onaj decko sedi za separeom i ljubi se sa Bethany. Omg pa to je Mike. Koji je on kromanjonac. Ali mislim da bi bilo najbolje da se bar za sad ponasam kao da se nista nije desilo.
"Hej!"

"Cao Makenzi." Rekao je Mayson.

"Ovo je Mike."
Rekao je Chris, pokazivajuci na dečka crne kose i kristalno plavih ociju koji je moram priznati jako misicav i zgodan.
"Makenzi drago mi je."
Nabacila sam onaj fake smile.
"Takodje."
Sela sam pored Beth i narucila pice. Vodka. Pa kad ovde nema nista drugo. Sedeli smo tako i vodili visecasovni razgovor o svemu smejali smo se i zabavljali. Pogledala sam na telefon i videla da je tri ujutru. Ostavila sam telefon u torbu. Htela sam da ustanem sa stolice da odem do sanka po pice. Ali sam cula glasan zvuk pistolja.
.
.
.
.
Nadam se da vam se dopada drugi deo. Inace zelim da vam se zahvalim na 12 pregleda. Nekima to nije nista ali meni to stvarno znaci. Dvanaestoro ljudi je izdvojilo vreme za moju pricu. Mnogo vam hvala.
😙😘ly
#J