Čudesni Broj Sedam

7.

                         "Nikada niste sami, upamtite to. Uvek će biti neko tu. Iako se možda ne oglašava, možda vas sputava ali je tu i jača vas. Zapamtite."

Chris P.O.V.
Znao sam nije trebalo da je pustim sa Bethany. Ko zna šta će joj se desiti. Fuuuu.

"Kada će doći?"

"Krenuo je."
Odgovara mi Ty.
Nervozaan sam jako. Trebalo je da joj kažem. Znao sam. Ali sada nema nazad.

"Hoćeš se smiriti Chris?"
Mike najnebitnija osoba u mom životu.

"Kako to je moja mala sestra?"

"Pa i nije toliko mala."

"Čoveče ona je kod njih. A ni ne zna ko su."

"Sposobna je da ih sve tamo prevesla na istu foru preko pet stotina voda. Biće ona okej."
Tešio me je moj najbolji drug Mett.

Čulo se naglo razvaljivanje vrata. Stigao je.

"Govori gde je ona?"
Iznerviran sam jako.

"Polako,polako, ne fali joj ništa ali... znate kako stvari stoje pridjete joj i odoste vi. Tik-tok, tik-tok vreme je isteklo niste mi dali ono što mi je obećano, i ona je moja. Zbogom."

Samo je izašao. Ne mogu da verujem. Užas. Strašno, šta ćemo sad nema teorije da mu damo šta hoće.

Justin P.O.V.

Ah kako je zivot lep. Dobijam uvek sve što hoću. Vozim se polako gradom sve do moje izuzetne vile. Ulazim u kuću i tu me dočekuje Bill, batler.

"Gospodine treba li vam nešto?"

"Da sipaj mi čašu viskija."

"Odnah."

Sednem na udobnu fotelju dok ispijam viski.
Već me polako hvata san...

Jutro

Bill P.O.V.
Kao i svako jutro odglazima da namestim sobu mladom gospodinu Bieberu. Ali ovog jutra to nije bilo moguće. Zato što je sve bilo katastrofa. Dušek izvadjen iz drvenog dela kreveta a neka devojka spava na njemu. Idem da nadjem gospodina.

Justin P.O.V.

Probudime blago drmanje ruke. Gde sam ja. Da li sam zaspao na fotelji? Izgleda da jesam.

"Reci Bill."

"Izvinite šefe, ne bih vas budio ali mislim da se nešto nije u redu sa vašom sobom."

"Kako to misliš?"

"Proverite sami."

"Idem."

Penjem se uz stepenice onako pospan i umoran, pobogu zaspao sam na fotelji. Koliko je u opšte sati?
Ulazim u sobu ali kada zateknem kako je krevet rastavljen i kako ona spava na dušeku koji je na podu, pa ja sam joj rekao da spava na podu, previše je bukvalno shvatila. Ma sam sebe lažem namerno je to uradila mada i ja bih nije baš da bih ostao dužan. Impresioniran sam ali ovo je prvi i poslednji ispad moraju da postoje neka pravila.

"Bill idi reci Belli da napravi doručak, ali da postavi samo za šesnaest ja neću danas biti ovde."

"Da gospodine, ali ko će vam namestiti sobu?"

"Mislim da mogu sam."

"U redu."
Otišao je konačnao.
Koliko je sati? Izvadio sam telefon iz džepa i video da je tek 7:00h. Pa dobro, šta sad?
Ajde gospodjice ustaj. Prišao sam joj i polako seo na dušek. A sada da smislim najkreativniji način da je probudim. Znam uzeo sam telefon i izabrao najiritantniju melodiju koja postoji. Zvoni i ne prestaje da zvrnda. Jedan, dva...tri. počelo je toliko da bruji mene je zabolelo uvo. Cimnula se isamo odskočila u sedeći položaj.