Čudesni Broj Sedam

Part 4

Na kaucu su lezala dva iskasapljena tela sva u krvi, a iza duge plave zavese nesto se pomeralo. To isto je izletelo pravo odatle ja sam vrisnula i zažmurila...

Palim tv i pustam seriju "Friends". To sam gledala od svojue 8. godine, to je bila neka tradicija. Mama, tata, Chris i ja bi svako vece u 21:00h na trosedu sa nekim tatinim "specijalitetom", koji je uglavnom bio neki cips iz prodavnice i bakin sok od cimeta i jabuke, gledali doticnu seriju. To su bili moji omiljeni trenutci provedeni sa porodicom.
Nije to bilo tako davno, a ne mogu i dalje da se pomitim sa cinjenicom da ih vise nema, ta rana na mom srcu je jako sveza i ne zalecena. Ali ne mogu ziveti u proslosti, zar ne? Cujem otvaranje vrata i neko bukvalno ulece u dnevnu sobu.

"Hello Makenzi."

"O Bethany cao."

"Sta radis?"

"Am... kao sto vidis nista specijalno."

"Ajde da idemo negde veceras."

"Am... pa ne znam bas..."

"Ajde Makenzi molim te ici ce i braca Collins."

"A sta to mene briga?"

"Pa... videla sam kako te gleda Tayler." Rekla je podsmehivajuci se.

"Ne lupaj molim te Bethany. E sad necu da idem."

"Salim se Mačkenzi. Molim teeeee!"

"Uf... dobro ajde, ali da mi obecas da temu zvanu "braca Collins" necemo zapocinjati danas."

"Jes! Obecavam. Idem ja sad. Vidimo se u 19:00h."

"Dobro. Cao sad."

"Cao."

A kako cu se smoriti veceras. Idem da se prosetam malo kroz park.
Obuvam patike i izlazim iz kuce. Prosla sam pored neke uske male ulice i cula neko suskanje. Uplasila sam se pa sam pozurila da sto pre odem odatle. Setala sam gradskim parkom videla sam Bethany. Krenula sam ka njoj ali sam videla kako joj se Mike priblizava pa sam neprimetno pokusala da prodjem da me nevide, ali zasto kad ne mora da bude tako. Cula sam kako me glas moje drugarice doziva. "Udahni duboko nabaci lazan osmeh i pozdravi se i posle mozes nastaviti svoju setnju sama bas kao sto si i htela." Govorim sama sebi cisto da se malo priberem mislim posle one poruke jutros ne znam sta da mislim o doticnom Mikeu.
Prisla sam im.
"Hej."

"Hej Makenzi."

"Zdravo." Obratio mi se Mike sa veoma srecnim osmehom.
Imam onaj fiksiran osmeh na licu. Otvorila sam usta ne bi li ih pitala sta rade ovde, ali Beth je samo ustala sa klupe i uhvatila Mikea za ruku i bez reci su se okrenuli i otisli. What the hell!? Ovo je stvarno jako cudno. Jako Jako cudno. Ona nikad ne ode bez pozdrava. Jel sam rekla nesto sto ne valja?U redu je saznacu veceras sta se desilo.
U vidi sladoled...

Chris P.O.V.

"Tayler da li si siguran da treba sve da lazemo."

"Pod sve mislis Makenzi, zar ne?"

"Da mislim na moju malu sestru. Od koje cuvam ovu tajnu vec 16 godina. Ja ne mogu vise da je lazem."

"Ne mozes joj jos reci."

"Zasto ne?"

"Sacekaj jos malo. Jos par godina."

"Par godina!? Pa koliko sutra bi mogli da dodju po nju da je odvedu."

"Ali nece. Veruj mi nece doci pre njene osamnaeste."

"To ne mozemo sa sigurnoscu da znamo. Pritom znas ko sa njom ide tamo."

"Da znam i to je najgori deo on je jako tvrdoglav, i on je olicenje zlobe. A ona je divna mala dobrica koja nikom nista nine skrivila."

"Znam. Ali valjda si u pravu imamo jos vremena za to, inace Bethany je uradila svoj deo posla i veceras u 19:00 idemo kod mene."

"I on ce biti tamo. Znas?"

"Da znam on ce biti svuda."

Makenzi P.O.V.
A gde su mi kljucevi sad. Aaaaa ubicu se ne mogu nista da nadjem u ovoj torbi. Zvake...sredstvo za suvo pranje ruku...maramice...telefon...papiri...hemiska...sminka,sta ce mi to u torbi...aha evo su kljucevi. Stavljam kljuc u bravu i krenem da otkljucam ali vec je otkljucano. Pa nisam valjda zaboravila da zakljucam. A ne opet prosli put kada nisam zakljucala usao nam je neki pas u kucu nije to toliko strasno samo se Chris plasi pasa. Mada i dalje mi nije jasno kako je taj dzukac usao ali verovatno nikada necu saznati. Ali 100% sam sigurna da sam zakljucala. Izdahnem i udjem. Uzela sam neku cipelu kao orizije i poslada vidim da neko slucajno nije u kuci. Okej previse sam paranoicna i branim se ciprlom bravo Makenzi. Ulazim u dnevnu sobu da proverim ima li koga ali cim napravim dva koraka neko mu prudje i na uvo mi sapne "BU".

"Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaa!"
Vrisnula sam i pogodila tu osobu pravo u glavu. Pa cipela je ipak posluzila svrsi.

"Auc. To sam samo ja, Mike."

"Sta radis ovde i kako si usao?!"

"Pa dosao sam jer me je Bethany poslala da ti kazem da cemo svi veceras doci ovde. I ona mi je dala njen kljuc."

"A zasto ovde?"

"A sta ja znam? Chris je tako hteo."

"Bas lepo od njega umesto on da mi kaze ti mi govoris i prepadas me na smrt."

"Ma daj molim te."

"Sta trazis vise ovde odlazi. Ako si rekao sve sto si imao idi."

"Dopada mi se tvoj izbor cveca."

Bila sam mu okrenuta ledjima jer sam trazila telefon po torbi i kada sam se okrenula da mu se zahvalim njega vise nije bilo. Kada je pre uspeo da ode. Koga briga. Trebalo bi da dremnem malo pre nego sto dodju.

...
*19:00*
Ding dong
Budi me zvono na vratima. Pa ko je sad ni pet minuta covek ne moze da zatvori oci. Koliko ke sati. Na zidno satu vidim da je 7 uvece a ovo na vratima su "gosti".
Ustajem da orvorim vrata. Zakljucana su mora da ih je Mike zakljucao kada je odlazio brzinom svetlosti.
"Samo malo da nadjem kljuc."

"Pozuri Makenzi hladno je napolju."
Vikala je nervozna Bethani. Pa ima decka neka joj on da jaknu ja nisam vidovita pa da znam gde su kljucevi. Aha evo ih. Otkljucavam vrata i kako sam ih otvorila talas hladnog vazduha udari u moje lice. A stvarno je hladno. Oni su usli naravno uopste me ne cudi sto Mike nije bio tu. Popela sam se na sprat i otvorila vrata od svoje sobe i kada sam videla sta je unutra ostala sam na licu mesta zakopana od straha....

I evo ga novi deo konacno jako se izvinjavam sto nije bio ranije ali praznici i sve to razumecete me. Hvala vam na ovoliko pregleda jako sam srecna zbog toga . Volim vas sve puno. I potrudicu se da sledeci deo sto pre napisem. Srecna Nova Godina i Bozic svima.

XOXO J