"Ovo je zadnji put da vidimo zalazak sunca u sledećih 30 dana.Nedostajaće mi sunce.Njegova svetlost i toplota,bar onoliko koliko može da bude toplo ovde"
Prošaptao je tiho i nežno,njega svako može poželeti pun ljubavi,veselja,brižnosti....I što je najvažnije moj je,samo moj.Uzdignute glave mogu da kažem da je on moja ljubav.
"Hej,Lisa slušaš li ti mene u opšte"-Njegov tih glas je postao malo grublji i glasniji,ali to nije ništa.Njegove oči...prelepa plave oči pune ljubavi i nežnosti.Koje vole mene i samo mene.
-Naravno da te slušam.Samo sam razmišljala...opet bez sunca 30 dana.Ko će to izdržati?
" Ja i ti moja lepotice,kao i svake godine do sad.Ja ću te čuvati,od svega...Nećeti se ništa desiti dok god sam ja sa tobom."
-Ali jednostavno...to mi teško pada.30 dana biću okružena mrakom,bez i malo sunca.A u mraku se uvek dešavaju loše stvari.
"Hej,ljubavi ništa ti se neće desiti.Možda se u mraku dešavaju loše stvari.Ali zapamti ja ću te čuvati od svega dok god sam živ...jer te volim Lisa."
Polako i nežno me je poljubio u moj obraz dok smo sedeli zajedno,zagrljeni na vrhu brda i gledali u poslednji zalazak sunca u ovih 30 dana.I posle toga sledi mrak,samo mrak.Jedini je on znao moj strah od mraka.To nije isti onaj strah kad vidiš neku bubu...to je potpuno drugačije,svaki dan znaš da će doći noć i da će te tama progutati.I kad tad zlo iz mraka ćete stići.Čudovišta,koja se kriju u mraku.Znam da nisam luda videla sam jednog...ali mi niko nije verovao,svi su rekli da je to u mojoj glavi.Ali nije,znam dobro šta sam videla....Samo oličenje zla.
I tad još samo mali delić sunca se video.svake godine isto.30 dana noći,bez imalo svetlosti.Zaklopila sam svoje umorne oči,jedino što sam čula su teški uzdasi i otkucaji naših srca.Polako sam opet otvorila oči jedva noseći teret koji znam da je tu svake noći.Samo što sad ta noć traje 30 dana.I tada je veseli i mirni gradić prekrila tama.
"Neplaši se ljubavi,ja sam tu." Prošaputao je svojim hrapavim glasom pa mi pružio ruku da ustanem,koju sam ja nečekajući ni sekunde primila.Krenuli smo ka kući,našoj kući.
"Volim te Lisa"
-I ja tebe Teo .I ja tebe volim,ali najviše.
To mu je izmamio mali i kratak osmeh.Ali opet tako bitan za mene.
"Medena,ja i ti,zajedno dok nas smrt ne rastavi"
-Dok nas smrt nerastavi plavooki.
Verovatno sad nista ne razumete,ali ce se sve vremenom otkrivati ko je ko,jer mi je glupo odmah reci ko koga juri i bla bla bla.Ovako mi je zanimljivije ❤❤
