Mrak.Svuda je oko mene.Jedino rasveta su ova ulicna svetla.Kojih nema bas puno.Za ovakav grad,to je premalo.I jos da negovorim kako pola njih neradi,ili se eventualno upale kad neko prodje tim putem.Ali stace mi ulicna rasveta ako svetla nevaljaju?Nikad se nezna kad ce te neko ili nesto napasti.Lako mozes sresti velikog belog medveda kako seta ulicom,napadi nisu toliko cesti...ali opet..nikad neznas da li ce te napasti ili ne.Zato su kuce,kamioni,auti...stalno otkljucani.Ako nekog slucajno pojuri medved sa moze negde da se sakrije.Ja se tog pravila ne prdrzavam.Sve sto je u mom posedu zakljucano je i danju i nocu.Zbog mog staha od mraka i stvorenja koji vrebju u njemu.
I evo me opet na pocetku,iskreno koliko mi je trebalo da ne pomislim na njih...mislim da cu poludeti u ovih 30 dana...ako vec i nisam luda.Dobro je sto imam mojg plavusana,da me vrati na pravi put.Mislim da sam mu sad ostala duzna po ko zna koji put.Da nije predlozi da krenemo kolima,ja bi verovatno umrla,ili bi me infarkt strefio od straha.Jos koji sekund i i evo nas ispred ogromne raskosne vile.Salim se.Nemam ja takve mogucnosti da imam takvu kucu.Mala slatka kucica na kraju malog gradica.Za nas dvoje savrsena.Kuca mozda jeste mala ali je ispunjena lubavlju,radoscu,veselju svaki dan.I sad bi opet neko normalad postavio pitanje.Zasto imas kucu na kraju grada,ako se plasis mraka? Verujte ni ja sama ne znam.Evo nas dome slatki dome.
Postajem previse pateticna.Previse iskazujem ljubav i odusevljenje.Nova beleska,prekinuti sa tim sto pre!****
Zasto?Kako?Kako sam dospela na ovo mesto?Zasto svaki jebeni put sanjam ovo odvratno mesto.I to...to cudoviste.Svaki put on stoji nekoliko metara od mene u mraku i ponavlja jednu recenicu.
"Devojice...uskoro,veoma uskoro dolazim po tebe...!!!
Ali zasto?Zasto nestaje?Posle te recenice uvek se probudim.Zasto sada nije tako?Hajde Lisa budi se!Zasto nemogu da se probudim?Sve mi je blize...i jos ovaj mrak,u slepoj ulici.I da hocu da pobegnem nemam gde.A noge, ne osecam ih.Kao da me je neko zacarao da nemogu da se pomerim..i tako svaki put.
Osetim ga.Preblizu je.Negov vreli dah na mom licu.Svojom hladnom velikom rukom pomera moju kosu u stranu i sapce mi reci koje ulivaju strah u kosti
"Devojcice!Tako jebeno dobro mirises.Konacno!Dosli su ti dani.Dani u kojim mi nemozes pobeci.Dani u kojim cu te konacno osetiti...ali to na moju veliku zalost nije sad.Uskoro..veoma uskoro devojcice cu te imati,a ti nece moci pobeci.Do tada uzivaj dok jos mozes...devojcice!"Jel prekidam u najzanimljivijem delu?Jel sad nesto jasnije?Ili i dalje nista nije jasno?
Nasla sam slike kako sam zamisljala Lisu i TomaTom.Klasican plavusa plavih ociju.Kao ga Lisa i opisuje.
I Lisa.Mozda se nekom ne svidja izgled trenutnih uloga,li ja sam ih tako zamislila i oni nekako najvise odgovaraju tom opisu.