Nedelju dana.Nedelju dana bih mogla reći da se vratilo sve u normalu.Osim jedne stvari,par osoba je samo nestalo kao da nikada nisu ni postojale.
Neki sumnjaju na napade medveda. Samo što ja neverujem u to. Tu je nešto mnogo gore od medveda. Posle svega onoga mislim da me ništa više neće iznenaditi. Posle onog dogadjaja više nisam svoja. Kao da ovo nisu moja razmišljanja,želim nešto a uradim potpuno drugačije.Kao da me nekon kontroliše.
Da upravlja samnom,mojim mislima a najgore od svega mojim osećanjima!
Više ne osećam ljubav prema Tomu. I dalje je tu neka povezanost medju nama,ali nije kao pre.
Imam neku neobičnu želju da upoznam osobu koju sanjam koja je stalno pojavljuje u mojim mislima.
Čak sam razmisljala da odem kod psihijatra po neki stručan savet,ali. nemogu.Zbog čega?Zato što je psihijatar nestao.Želela sam mali nagoveštaj da nisam luda da nisam sve izmislila ali je sve protiv mene.
Nemam dokaza.A bez dokaza nema ničega.
Sat vremena posle spremala sam ići prošetati sama.Dobro ne baš sama moja mala beba ide samnom.Prelepa ženka sibirskog haskija Džesika. Zanemarila sam je zadnje dve nedelje. I zbog toga je moram ići prošetati,da se razumemo nisam baš najsrećnija zbog toga ali što se mora mora se...
Rất tiếc! Hình ảnh này không tuân theo hướng dẫn nội dung. Để tiếp tục đăng tải, vui lòng xóa hoặc tải lên một hình ảnh khác.
Šetale sam polako i osluškivala sve oko sebe. Dok Džesika skače oko mene.Na svaki šum se okrenem i tamo nema ničega.Postala sam paranojična.Ima li razloga? Po koji prolaznik prodje potom razmenimo uobičajenih par pitanja. Ovo je malo mesto i svi svagog znaju. Ovde nema tajni jel sve sve otkrije,kao što kažem malo je mesto sve se brzo sazna.
Da nisam ni premitila došle smo do kraja parka.Džesika se još nije umorila ona nikada nije umorna stalno bi se igrala.Dok ja više volim da ležim u toplom uz toplu čokoladu i da gledam neke romantične serije ili filmove.Zar nisu bolji romantični momci.Neki mali znak pažne nemora biti nešto skupo ali i mali sokić u tetrapaku bi poslužio.
Sedela sam na klupi kad je Džesika dotrčala do mene.Bila je uznemirena. Par puta je oslušnula kao da čuje nekog.Izgledal je uplašeno.Nisam pokazivala neki značaj tome često se igrala tako ona bi otrčala uz lavež i vratila ponosno misleći da je oterala zver.
Kao što sam rekla otrčala je ali ovog puta bez laveža.Nije prošlo ni minut Džesika je trčala ka meni povlačeći mi noge da krenem uz koji lavež.Odjednom je stala sa pokušavanjem dizanja mene sa klupe i krenula da reži.
Na mene?
-Džesika,ljubavi smiri se.Hajde šta ti je to sam samo ja nema nikoga.
-Da li si sigurna u to dušo?
Kao grom iz vedra neba.E tako sam dočekala taj glas.Prepoznala bih taj glas bilo gde.Kao opržena digla sam sam se sa klupe i stala kod Džesike koja je i dalje režala uz koji lavež.
Nije ništa govorio samo je polako kretao ka klupi.Prvi put sam ga videla na svetlu.Bio je prelep.Crna kosa i plave oči,i ako je bio u kaputu samo slep ne bi primetio da nije zgodan.Jel jeste,vraški zgodan.Pre negonšto je seo samo je duboko uzdahnuo.I onda me je pogledao direktno u oči.
-Šta si se ukipila tu.Stojiš ko da si duha videla.I molim te smiri to pseto probiće mi bubne opne. I mogla bi da sedneš neću te pojesti.
Samo sam odmahnula glavom u negativnom smislu.Na šta je on samo sklopio oči na par trenutaka izgledalo je da ga nervira moja neposlušnost.
-Vidim da nisi neka pričalica.Nema veze vreme je večere idi kući.!
-Jela sam.
-Vidi devojčice možda si ti jela ali neko drugi nije i ti ćeš se naći na meniju sa tim psetom.Tako da ti predlažem da kreneš sad samnom tvojoj kući,i mogla bi od sad držati tu životinju u kući jer neće dočekati jutro ako ostane napolju.
Ustao je i krenuo niz put posle par metara okrenuo se da vidim jel ga pratim,a naravno da ga nisim pratila na šta je uzviknuo
-Ako želiš biti mrtva slobodno ostani.
Uz nekoliko bržih i većih koraka sam ga sustigla.Stvarno ne znam šta radim šetam sa osobom koja mi ulazi u misli. Džesika se malo smirila ali i dalje povremeno zareži.Hodali smo tako još par minuta u tišini iskrena da budem nisam mislila da će ćutati većinom on priča a ja ćutim.Sad ćutimo oboje.
-Voliš romantiku?
-Volim.
-Dobro,jer ja umem da budem nepopravljivi romantik kad poželim.
-Ti?
-Da ja.Samo budi dobra,drži se mene I sve će biti uredu.
Polako smo dolazili da moje kuće.Ceo put je nešto zapotkivao na šta sam odgovarala sa da i ne.Čak mi je rekao da sam kao tempirana bomba koja čeka sve da raznese.
Kada sam htela da otključam vrata uhvatio me je za lakat i okrenuo ka njemu.
-Devojčice,znam da voliš to pseto zato se nešalim uvedi je unutra ako imaš još kojeg i njih uvedi ozbiljan sam neće doživeti jutro.
-Uredu.
-Laku noć devojčice.
I onda nešto neočekivano zagrlio me je svojim snažnim rukama i spustio svoje usne na moj obraz i nesta posle toga.
A ujutru kad sam se digla i krenula u radnju bilo je kao što je i rekao.Nijedan pas koji je ostao napolju nije doživeo jutro.Tada sam shvatila da se nešali i sve što je rekao bilo je istiniti.
Znam da me nje bilo nekoliko meseci i trudiću se sada da stavljam češće nastavke.Nadam se da me razumete imala sam porodičnih problema kao i problema sa društvom.💋
