******************************
Pogledaj samo ta odvratna,nasmejana lica.Povraća mi se od tolike sreće,a jadnici neznaju šta će ih snaći.Biće naša mala gozba...a neko ako bude te sreće ostaće u životu.Ali jebiga to jedno mesto je popunjeno,ona je odabrana.Još samo nekoliko sati i konačno ću je okusiti u svakom smislu.Njeno srce,telo,život sve će biti moje...Jer vreme je za ubijanje!
-"Raci svima da se spreme večeras počinje pokolj...i još nešto Lukase nju niko nesme taknuti jer ako neko pokuša nešto lično ću se postarati da dočeka svoje prve zrake sunca koji će mu ujedino biti i poslednji!
-"Op op neko nam je ustao na levu nogu"
-"Dobro znaš da si mi drag Lukase ali to neznači da sad nemogu da te ubijem."
-"Opušteno brate znaš da se samo zajebavam.Ali jedna stvar mi nije jasna,zašto ti je ta mala tako bitna?
Konačno se neko setio pitati ali odgovor je previše očigledan.Nasmejao sam se podmuklo i udgovorio
-"I nije mi bitna,samo znam njene strahove...Pretvoriću je u moju ličnu robinju služiće meni i samo meni,u svakom smislu.Žaliće dan kad se rodila...mučiću je do iznemoglosti i svašta raditi sa njom.Biće takodje i moj lični izvor hrane."
-"Brate...Neznam šta da ti kažem to je sjajna ideja.Pa ako dozvoljavaš mogu li i ja sebi jednu zadržati...Pa mogu li?
-Samo sam potvrdno klimno glavom.Nemogu ga odbiti nisam baš toliko djubre ipak on mi je najbolji drug.Mali smešak mu se izvio u kutu usana ne znam trebali da žalim tu curu ili ne.Trebam li?Ne.Nek shvati to kao neku vrstu pomilovanja...
-"Zahvaljujem vam vaše visočanstvo!"
-Ne znam ko je teže izdržao da se ne nasmeje on ilj ja.Jel ja uprovo umirem u sebi.Uz veliki kez je napustio prostoriju i za nekoliko sekundi njegov glas je zagrmeo skladištem
-IDEMO.NA POSAO LENŠTINE JEDNE VEČERAS POČINJE POKOLJ I SVE MORA BITI POD KONAC.JEL JASNO!?
-Mogu zamisliti face tih jadnih i bednih stvorova.Mrzeli su Lukasa,ali jebiga niko im nije kriv...A izgleda da je moja devojčica ponovo zaspala posle košmara u kome sam ja bio glavni krivac...Izgleda da je vreme da je ponovo posetim,samo što se ovog puta neće probuditi tako lako prirediću joj ono što je čeka u kad se probudi samo što jeu snu sve to zanimljivije.Pitate se kako?Zato što ona misli da je sve to samo san,i u pravu je samo što će se taj san ostvariti....
******************************
Trčim kroz pusne,mračne ulice.Opet se dešava samo što sad deluje tako stvarno.Tako realno.I opet završila sam u ćorsokako...što znači da će se sad i on pojaviti sa svojim pokvarenim osmehom.Zatvorila sam oči možda ako budem brojala do 10 ću se probuditi jedan....dva..tri...četri...pet...šest...sedam...osam...devet...deset otvorila sam oči i on je stajao tačno ispred mene -"BUUUU!"
-"Aaaaaaaa..." ako sad nisam umrla nikad neću.Ovo nije normalno.Krenula sam u nazad polako na šta je on samo odmahnuo glavom na šta se nisam obazirala i nastavila ići unazad. -"Znaš li da je zid iza tebe?Nemaš gde pobeći...devojčice." Izgovorijo je oštrim i hladnim glasom i u roku od milisekunde se našao ispred mene i odgurao me skroz dozida.Na kom je grubo gurnuo i prislonio svoje telo na moje.Uhvati me je za zglobove i obe ruke mi stavio u visini glave.Primakao je svoje lice mom prvo ga je samo dotakao obrazom.I odmah za tim na tom istom mestu je ostavio poljubac.I tu nije stao nastavio je niže sve do gornjeg dela moje pidjame na što se vrato do mog uha i šapnuo mi -"Ti pripadaš meni cela i nikom drugom." Moje obe ruke uhvatio je jednom svojom.I sada slobodnu ruko zavukao je ispod moje majice i krenuo na gore.Počela sam da se otimam ali to je samo pogoršalo teže je disao.Ljutim ga,ma sjajno...
-"Rekao sam da si moja,a to znači da mogu da radim sa tobom šta hoću.Mogu da te pojebem upravo sad ili iscedim svu krv iz tebe.Ali ti ćeš biti dobra i sad kad te pustim skinućeš tu pidžami i kleknućeš na pod."
I radila sam to što mi je rekao.Ali to nisam bila ja on je opravljao samnom.On me je kontrolisao.Ceo ovaj san je kontrolisao.Njemu je ovo samo igra.
-"Divno,stvarno divno.Moram priznati imaš prelepo telo.I ovako dok klečiš ispred mene polugola požuda i zver u meni sve više raste.Osećam...osećam tvoju krv,tvoj strah,tvoju podčinjenost meni...a to sam i želeo!I ovde je kraj ovog sna.Videćemo se uskoro a sad je vreme da se probudiš.
I jesam.Probudila sam se,ali ne u pidžami,bila sam...Bila sam polugola!T-to se stvarno desilo.To nije bio prokleti san.
