Danas mi je rođendan,a još je i Badnjak.
Nemam s kim podjeliti radost nadolazećeg božića i mog 20-og rođendana,nama mi mojih najdražih.
Sama sam okitila bor,ispekla kolače sve sredila.Stalno sam se okrećala na vrata da vidim hoće li doći.
Ali ništa od toga.
Već se smračilo,pahulje snijega u se bljeskale pod svjetlosti ulične lampe.
Bila sam na polnoćki.
Nitko mi nije htio čestitati Božić u crkvi.Možda me nitko nije ni vidio.Ah,da.Zaboravila sam da sam nebitna osoba u ovom gradu.
Bila sam tužna kada sam se vraćala kući.Otključavala sam,ali vrata su se sama otvorila.Ohmah sam zgrabila pušku koja uvijek stoji za vrata,za svaki slučaj.Lagano sam se ušuljala u dnevnu sobu,a tamo su me sačekala dva najsavršenija dečka na svijetu.
(Ako niste vidjeli rođak je Mario Mandžukić,a bff Mario Götze)
Spustila sam pušku i jako ih zagrlila.
Prvo mi je moj Miš (Mandžo) čestitao Božić,pa onda Mario drugi.
Ja: A rođendan??
Mandžo: A ti nama Božić?
Ja: Ajme sorry.
Onda sam ih obojicu poljubila i čestitala im Božić.
